EVROPSKA UNIJA – DA ILI NE?
Zašto ovo pitanje sad, kad su i glavne pozicione i glavne opozicione partije manje ili više zdušno na liniji evrointegracije Srbije? Ima više razloga. Prvi je da Evropska unija prolazi kroz vrlo težak ekonomski period još od 2009. godine. Taj, ekonomski, razlog je još više naglašen dužničkom krizom u okviru evrozone, posebno, ali ne samo, u Grčkoj.
Drugo razlog je u pojavi, odnosno jačanju dezintegracionih tendencija unutar EU (Velika Britanija, Škotska, Katalonija). Treći razlog je da, bez obzira na nikad usklađeniju viziju pozicije i opozicije o putu Srbije u EU, javno mnenje nikad nije iskazivalo niži procenat želje da u Uniju uđe. Varijanta ovog trećeg razloga je lična. Naime, na nedavnom ispitu postavio sam isto pitanje studentima i neuobičajeno velik broj se izjasnio sa „ne“. Zanimljivo je i njihovo objašnjenje, o čemu će biti reči malo niže.
I evrofili i protivnici se slažu oko toga da je to najveći integracioni poduhvat u istoriji čovečanstva. Razlika je u tome što ovi potonji nisu uvereni da će projekat da traje, a kamoli da nastavi uzlaznom linijom. Prvi, naravno, veruju da će da traje i da će, vremenom, i da nastavi uzlaznu integracionu putanju.
Šta nama, kao kandidatima, valja činiti u ovoj situaciji? Moje je mišljenje da treba nastaviti kao da su evrofili u pravu, truditi se da se prigrle i usvoja dostignuća na kojima počiva zajedničko tržište, kao najšira osnovica Evropske unije. Za mene Evropska unija nije cilj nego sredstvo.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetčetvrtom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs