Evropska unija – da ili ne
Odavno popularnost koncepta Evropske unije nije bila na tako niskom nivou kao što je u poslednjih godinu dana. Ne samo kod nas, nego i u samoj Uniji. EU se istovremeno nosi sa tri vrlo ozbiljna izazova koji je ljuljaju i trenutno čine slabijom.
Prvo, nakon krize iz 2009. godine EU se nije oporavila već je ta opšta, ekonomska kriza za sobom ostavila dužničku krizu.
Vrh tog ledenog brega je u Grčkoj, ali ima još zemalja koje imaju ozbiljnih problema sa fiskalnim deficitom i rastućim inostranim dugom.
Drugo, pored integracionih procesa koji su dosad, sa manje ili više snage, dominirali u razvoju EU, sada se pojavila serija dezintegracionih događaja kao što su: Velika Britanija i Škotska, Katalonija i Španija, Flandrija i Valonija.
Konačno, izbeglička kriza, koja je dostigla maksimum u ovoj godini, preti da naruši fundamentalne slobode, u konkretnom slučaju slobodu kretanja ljudi. Nakon nekoliko decenija strpljivog rada došlo se do slobode kretanja, da bi se samo u nekoliko nedelja i meseci odjednom pojavile barijere u obliku bodljikavih žica koje nikad ranije nisu postojale!
Još je nejasno kako će se EU suočiti sa ovim paralelnim izazovima, ali oni su tu i neće nestati sami od sebe. Rešenja se traže, ali ona neće biti ni brza ni jednostavna. Naravno, ne treba isključiti ni mogućnost raspada ili bar bitnog smanjenja integracije. Ta je opcija malo verovatna zbog ogromnih ulaganja političkog i ekonomskog kapitala u stvaranje Unije.
A gde smo mi u toj priči? Kao što je na početku rečeno, interes za integraciju je na najnižoj tački od početka ovog veka. Dva su osnovna razloga za to: prvo, percepcija da EU previše uslovljava promene naših politika, pa čak i odricanje od teritorije, na putu ka članstvu. To je stari razlog za odbojnost.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs