Evrovučić

Šta uradi milijarda i po evra od čoveka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čovek koji je tako prkosno usvojio „Mrdićeve zakone“, koji je tako pun sebe, a zli jezici kažu i pun vina, onako antologijski vređao evroposlanike u Beogradu, koji ismeva „onog nekog Gocija“, za koga niko ne zna ni ko je ni šta je i sve tome slično… E taj i takav Vučić je brže-bolje odustao od svih tih zakona, od sveg svog prkosa, sve nadmenosti, vređanja i omalovažavanja i pod hitno, glasno kao zvučni top, posredstvom Ane Brnabić nadaleko obznanio da država neće ni čekati neku Venecijansku komisiju nego će odmah da povuče te zakone tog nekog retrogradnog, ma čuj retrogradnog, nazadnog Mrdića, čiji tako neevropski nazori ničim ne liče na naprednjačku politiku Evrovučića.

Bilo je u ovoj našoj državi predsednika kojima su priređivani sletovi, ali ovakav slet, kako je sleteo Vučić, odavno nije viđen. Možda još od Milorada Dodika koji je iz Moskve sleteo pravo u Vašington, ali on ipak nije naš, makar imao kuću na Dedinju i biračko mesto u Beogradu. A to, ruku na srce, i nije bilo tako davno.

Elem, Vučić nije sleteo kod Trampa, već kod Marte Kos.

Kladim se da bi manje upućeni građani naše države na ovo sad zapitali ko je Marta Kos, onako kako Vučić pita ko je Goci, ali mi nećemo. Marta je za Vučića Tramp.

Bilo je dovoljno da samo preko televizije N1 bude najavljeno da će Marta predložiti da Srbiji bude zamrznuto milijardu i po evra evropske pomoći zbog nesprovođenja reformi i usvajanja anticivilizacijskih (šatro) Mrdićevih zakona, pa da predsednik najedared zaboravi na sav svoj ponos i sve svoje busanje u (šatro) suverenističke grudi. Odmah je aterirao.

E sad, reklo bi se da nije milijardu i po evra tako puno novca. I to bi bilo tačno. Kad bi tu u pitanju stvarno bio novac, mada ni taj novac ni izbliza nije mali, naročito sada kada Mali (sa velikim M) ima sve teži posao da ovaj Titanik drži na vodi.

Ali, zna to predsednik, mnogo više od novca, u pitanju je ovde politika i cementiranje njegovog statusa neželjenog, odmetnutog i nadasve nepoželjnog političara, s kojim evropski zvaničnici više ništa ne bi hteli da imaju. Jer, jedno je dok se pred kamerama kliberimo, kreveljimo i na druge načine se ponašamo nevaljalo prema manje važnim evropskim zvaničnicima. Sasvim je druga stvar kad naše ponašanje dobije formalnu kaznu. Kad evropske institucije zvanično zauzmu stav da je Srbija iliberalna, autoritarna država čiji vladar nije kompatibilan sa evropskim putem države i koji je udaljava od EU i suprotstavlja se EU i svim njenim vrednostima tako da ta EU odluči da je formalno kazni i uskrati joj svoju podršku.

U tom trenutku, Vučićevo lagano potonuće bilo bi neizbežno. Otud dodikanski obrt.

Ni druge stvari predsedniku ne idu naruku. Ode Orban, ode Dodik, evo i Lukašenko bi da ode, a Tramp je već otišao. Od Vučića. Gde će onda on?

To verovatno ni sam ne zna, ali negde mora. Nama je za sada važno da je Slovenka Marta Kos više nego iko, posredstvom izveštaja TV N1 iz Luksemburga, Vučiću, a i nama, pokazala kako lako nestaje hrabrost. A izbori stižu, prinudni ili redovni. Nije ni bitno. Pritisak će rasti, a vreme će sve brže da curi.

Do neke nove vinske vizije.