Gde je nestao Zakon o poreklu imovine

Postoje dva načelna pravca kojima možete da se borite protiv korupcije: jedan je verbalni, drugi je institucionalni. Mene interesuje ovaj drugi, jer on je jedini ispravan.

Institucionalna borba podrazumeva osnaživanje institucija koje su zadužene za borbu protiv korupcije i promenu pravila po kojima se trošak korupcije za državnog službenika povećava, i naposletku ga odvraća od toga. Ako je cena za koruptivnu radnju niska (zanemarljiva) za javnog službenika, to je isto kao da ste mu omogućili da je besplatno uradi.

Šta može da se uradi da bi se osnažio kapacitet institucija kao što je Agencija za borbu protiv korupcije, i time povećala cena korupcionih radnji? 

Prvo, u Agenciji za borbu protiv korupcije potrebno je više ljudi. Za sada je, prema sistematizaciji radnih mesta, u Agenciji popunjeno 57 odsto kapaciteta. I njoj (kao i zaštitniku građana, povereniku, Fiskalnom savetu i mnogim drugim nadzornim i kontrolnim organima) može da se odobri radno mesto jedino ako se skupštinski odbor sa time saglasi. U javnim preduzećima i opštinama zapošljavamo kapom i šakom. Kontrolna tela nekako ne uspevaju da zaposle sve koji su im potrebni.

Zašto je potrebno proširiti ljudske kapacitete Agencije? Zato što je ona ovlašćena da proverava da li se funkcioneri bogate. Recimo, jedna od nadležnosti Agencije je imovinsko stanje funkcionera. Svi moraju da prijave imovinu 30 dana od stupanja na dužnost. Ako ne prijave, Agecija pokreće postupak i može da izda upozorenje ili podigne prekršajnu ili krivičnu prijavu. 

Nastavak teksta možete pročitati u 34. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“