Gde je tanko, tu se kida

Već mesec dana se Aleksandar Vučić nalazi u de fakto predsedničkoj kampanji. Povećana je frekvencija „obraćanja javnosti“, skoro svaki dan smo svedoci otvaranja „novih pogona“ uz direktan TV prenos na Pinku i drugim trabantskim medijima; čak smo prisustvovali i „noćnom“ obilasku gradilišta auto-puta u društvu odlazećeg američkog ambasadora Entonija Godfrija.

Sve to se dešava u trenutku kada opozicija nije ni blizu zajedničkog nastupa na izborima, a o nekom iole ozbilјnom predsedničkom kandidatu nema ni govora. 

Iako je pobeda Vučića na izborima na prvi pogled izvesna, pred njim se nalaze ozbilјna iskušenja. Najnezgodnije je kosovsko pitanje gde je u roku od par nedelјa doživeo dva teška debakla: pristao je da se prelepi grb na srpskim tablicama, uz istovremeno „propuštanje“ automobila sa RKS tablicama i progutao je  upad specijalne policije ROSU sa pucnjavom iz „dugih cevi“ na severu Kosovske Mitrovice. Do izbora se mogu očekivati i novi problemi sa „kosovskim vlastima“; premijer Kurti, nesposoban da učini bilo šta za rešavanje nagomilanih problema u društvu, koristi napade na lokalne Srbe da popravlјa svoj (pr)opali rejting.

Teški oblaci se nadvijaju i nad sudbinom Republike Srpske i posebno njenog lidera Milorada Dodika, kome se preti ozbilјnim američkim sankcijama. Vučić je inače bezuslovno prihvatio sporno imenovanje novog visokog predstavnika Šmita u delikatnom trenutku posle besmislenog „kriminalizovanja“ svih koji tvrde da se u Srebrenici nije dogodio genocid; Republika Srpska je zbog toga donela odluku o potpunom bojkotu organa BiH. Novi pritisci na RS su izvesni: Vučić će morati ili da zalegne iza Dodika i iznervira strance pred kojima je više nego ponizan, ili da mu zabije nož u leđa uz nesagledive posledice po srpski narod preko Drine.

Pored spolјnih problema Vučićev režim se suočava i sa truležom u sopstvenim redovima. Afera oko „prisluškivanja“  koja traje od januara dovela je do hapšenja nekadašnje velike nade SNS-a Dijane Hrkalović, ali pod minornom optužbom za „trgovinu uticajem“. Posle hapšenja tabloidi su prevazišli same sebe, objavlјujući čak i razne intimne fotografije koje je navodno slala neimenovanom ministru (čitaj Nebojši Stefanoviću). Stefanović, koji je ne tako davno bio najbliži saradnik Vučića u Vladi, neprestano je napadan sa teškim blјuvotinama u tabloidu koji je vlasništvo njegovog kuma Papića. O(p)stanak Stefanovića u Vladi posle svih tih napada teško mogu da razumeju čak i vlastima naklonjeni birači, pošto i vrapci na grani znaju da ih je lično Vučić postavio na ta mesta.

I da ne zaboravimo na udar cena energije, koji će uskoro uslediti, uz nagli skok cena namirnica bitnih za standard stanovništva, što će u potpunosti ogoliti mantre vlasti o „Srbiji kao šampionu rasta“, „ogromnom rastu plata“ i slično. 

Vučić je prilično vešto uspeo da uvede de fakto jednopartijski sistem u Srbiji. Svoju apsolutnu vlast mora da održava neprestanom kampanjom, koja se pojačava zbog prolećnih izbora. Ali gde je tanko, tu se kida, kako narod kaže, a usled njegovih grešaka na puno mesta je tanko, a pritisaka će biti sve žešćih. I kad pukne, Vučić će to skupo platiti, ali plaši nas da i cena koju će ovo društvo zbog toga platiti ne bude prevelika.