Gotovo je Vučićevo zlatno doba

Zvanična državna statistika je potvrdila činjenicu koju svako oseća po džepu – da su se cene jednostavno „otele kontroli”. I guvernerka Tabaković morala je da „prizna” da su se prolećne procene Narodne banke o maksimumu inflacije tokom juna i jula od 10,5% pokazale pogrešnim, pošto je u julu inflacija dostigla čak 12,8%. 

Rast inflacije će se nastaviti, jer još nije obračunato poskuplјenje struje od desetak procenata, kao ni gasa od 9%, koje će stupiti na snagu u septembru. Pritom se očekuje i značajnije poskuplјenje struje za industrijske potrošače, koja je trenutno nekoliko puta jeftinija nego što je berzanska cena u regionu. 

Međutim, čak i letimičan uvid u cene u prodavnicama ili na pijaci pokazuje da su cene skočile još mnogo više nego što se može zaklјučiti iz statističkih izveštaja. 

Ako pogledamo „barometar” koji Nova ekonomija objavlјuje od februara ove godine, lako je zaklјučiti da su artikli neophodni za osnovne potrebe u proseku poskupeli od februara do avgusta za dvadeset i više procenata. Odnosno, ako se poskuplјenja nastave ovim tempom, osnovni artikli će na godišnjem nivou poskupeti i preko 40%. 

Dodatni zamah inflacija će dobiti zbog velike suše koja će desetkovati rod niza polјoprivrednih kultura, prvenstveno kukuruza, a to će se preneti i na ceo lanac ishrane.

Pritom država veštački pokušava da „zauzda” inflaciju tako što kontroliše cene artikala neophodnih za život (šećer, brašno, ulјe, svinjski but i slično), kao i cene energije. 

Veštački niske cene energenata za građane i privredu platiće se iz budžeta: u rebalansu budžeta, koji će neminovno biti usvojen u septembru kao prvi potez nove vlade, država će morati da obezbedi između milijardu i milijardu i po evra samo za likvidnost EPS-a i Srbijagasa. 

Ni cene ostalih „zamrznutih“ artikala neće biti moguće još dugo držati „na ledu” bez posledica; o tome dovolјno govori veliki protest polјoprivrednika posle kojeg je Vlada morala da pristane na povećanje otkupne cene suncokreta, a to će uticati na nove cene ulјa.

Znatan deo inflacije očigledno je uvezen spolјa, ali i država snosi dobar deo odgovornosti što je ona tako visoka. Tu posebno treba istaći neopravdano, a višekratno delјenje „helikopterskog novca”, čime su znatno povećani inflatorni pritisci, a državna kasa ispražnjena u trenutku kada je zaduživanje države ozbilјno otežano zbog rasta kamatnih stopa.

Svakom je jasno da inflacija najviše pogađa siromašne slojeve stanovništva, posebno penzionere sa fiksnim primanjima koji nisu u mogućnosti da dodatno privređuju. Ako znamo da su penzije povećane u januaru za samo 5,5%, dolazimo do podatka da je realna vrednost penzija u avgustu umanjena za više od 7% u odnosu na januarsku. 

Penzioneri su najverniji birači ove vlasti: zato su u februaru i primili po famoznih 20.000 dinara, kako bi pre izbora „shvatili” za koga treba da glasaju. 

To je razlog što je vlast spremna, uprkos kritikama skoro svih ekonomskih stručnjaka, da penzije poveća za 19,4%. Koliko će to biti stvarni bolјitak za penzionere veliko je pitanje: rast inflacije će se nastaviti, pa je sasvim moguće da će i to povećanje u najbolјem slučaju samo „pokriti“ godišnju inflaciju. 

Možda je i najava tolikog povećanja penzija indikator inflacije koja nas očekuje do kraja godine. Sigurno je samo jedno: „Vučićevo zlatno doba” se završilo, a naglo siromašenje stanovništva kroz inflaciju najbolјi je pokazatelј te činjenice.