Građanin u raljama izvršitelja

Sad već čuvena javna izvršiteljka Mirjana Dimitrijević nastavlja svoj pohod na stanove dužnika, koje nemilice izbacuje na ulicu. Bez pardona. Star, bolestan, nemoćan, bez drugog krova, sasvim nebitno. Izvršiteljka to ne radi neovlašćeno, to joj je sistem omogućio. Što samo znači da se u ovoj oblasti nešto hitno mora menjati.

Pomenuta izvršiteljka je sada čoveka od 80 godina iz jedinog stana u Beogradu u kome živi, izbacila na ulicu. Zaplenila mu je za dug taj stan u centru Beograda, a ne recimo lokal koji dužnik ima u Kragujevcu, u kome ne može da se živi, ali može da se namiri dug. Prethodno je ista izvršiteljka i ženu od takođe 80 godina izbacila iz stana u kome je živela, direktno na ulicu. Ovo su najnoviji u nizu takvih slučajeva, po kojima je izašla „na glas“.

Pošto je Nova ekonomija pisala o takvim slučajevima, izvršiteljka je presavila tabak i tužila nas za povredu časti i ugleda, iako smo samo prenosili činjenice i izjave sagovornika tim povodom. Sama izvršiteljka nije nam se odazvala da da izjavu. Na suđenju je pak izjavila, drhtavim glasom, da i njeni unuci trpe posledice zbog toga što se bakino ime povlači po medijima. Kako od takve optužbe da se branimo? Da kažemo kako čovek sam stvara svoj ugled, sam brani svoju čast, sam ostavlja kako materijalno, tako i reputaciono nasleđe svojim unucima i to mu niko ne može ni dati ni oduzeti, osim njega samog?  Rekli smo.

Šta je sporno u izbacivanju dužnika, pita se i sama izvršiteljka Dimitrijević, a sigurno i mnogi čitaoci. Imaju dug, nisu ga platili, imaju imovinu, iz te imovine naplaćuje se dug. Ako neće sami da prodaju imovinu i plate dug, mora im se prinudno oduzeti. Nema tu ništa sporno, dug se zaista mora platiti. Ali nije svaki dug isti, treba poštovati i načelo pravednosti i načelo humanosti. Takvi postupci treba da se sprovode pod nadzorom i kontrolom države, ne smeju se dozvoliti zloupotrebe, a nije (valjda) ni zamišljeno da te aktivnosti izvršiteljima donose enormne zarade.

Ako se o tim stvarima ne vodi računa, ako se kao u kaubojskim filmovima direktno na ulicu izbacuju stari, bolesni, sami i bespomoćni ljudi, ako im se brutalno oduzima imovina višestruko vrednija od duga koji u međuvremenu narasta i za visoke troškove izvršenja, onda tu nešto ozbiljno nije u redu. Onda su dužnici samo i isključivo u rukama izvršitelja i njihovog nedostatka osećaja za pravdu i humanost, već samo za lični interes i unosnu zaradu.

Ako zanemarimo ovaj personalni momenat, šta to debelo nije u redu? Pre svega ne valja važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji takve stvari omogućava, dajući izvršiteljima odrešene ruke da rade doslovno šta hoće. U tome im po službenoj dužnosti asistiraju policija, vatrogasci, Hitna pomoć, a svi ti troškovi uredno se naplate ljudima koji su izbačeni iz kuća i stanova.

Oduzete kuće i stanovi idu na licitaciju, a tek tu je otvoreno polje za neviđene zloupotrebe i prodaju ispod tržišne cene, često po osnovu nesrazmerno manjeg duga. O tome ko te nekretnine tačno kupuje, po kojim cenama, kako su sprovedene licitacije, bilo bi poželjno sprovesti jednu dobru istragu, samo da ima ko to da uradi. Ali eto, nema, tako da ostaje sumnja da li je možda u pitanju debeli interes da se izbacuju ljudi iz stanova koje će neko da kupuje za male pare, pa su takve stvari zbog toga i dopuštene, zbog lanca zainteresovanih?

Šta nam i ova tema, pored niza drugih, govori? To da je u ovoj zemlji ukinuta pravda. Pravo postoji, pravni sistem egzistira, ali je pravda selektivna. Ako ne pripadate vladajućem klanu ili niste sa njim u vezi, a putevi vam se sa njim nezgodno ukrste, na pravdu ne računajte. Nema potrebe nabrajati sve primere koji dokazuju da su oni koji učine neko nedelo, a pripadaju vladajućem klanu, od zakona zaštićeni, od pravde izuzeti, od kazne abolirani. Ni da vas neko udari na ulici i od vas napravi invalida, iako ima silne prijave zbog sličnih prekršaja, neće dobiti više od nanogvice. Ni da vas kao psa ubije na ulici svojom ludom vožnjom, robijati neće. Samo ako je na pravoj strani.

Ni da vas neko izbaci iz kuće, proda vaš stan u bescenje i još vam natovari da platite astronomske troškove izvršenja, niko ga neće pitati – šta to radiš majstore? Da se žalite nemate kome, da ga tužite upadate u dugotrajni postupak sa najverovatnije negativnim ishodom, a čak ni krivične prijave protiv takvih izvršitelja se volšebno ne procesuiraju. Tipičan začarani krug. To nije incidentna pojava na koju se, eto, nije obratila pažnja. Ne. To je sistem.