Hoće li veštačka inteligencija uzdrmati kreativne industrije

Krajem godine, nekako u slično vreme, na internet sceni eksplodirala su dva servisa bazirana na veštačkoj inteligenciji. Iako nijedan od njih nije nastao u tom periodu već postoje neko izvesno vreme, kraće ili duže, tek sada su postali dovoljno dobri, neki bi rekli i zastrašujuće dobri, da privuku širu pažnju javnosti.

Jedan je Midjourney (Middžorni), a drugi je Chat GPT (Čet Džipiti). Dok je Čet Džipiti osnovala organizacija OpenAI, koju je na počecima, između ostalih, finansirao i Elon Mask, a danas to čini Microsoft, Middžorni je povezan sa socijalnom mrežom Discord (Diskord).

Chat GPT je servis baziran na veštačkoj inteligenciji koji služi za pisanje. Ukratko, možete mu zadati zadatak da napiše školski sastav na određenu temu, ali i da ga pitate da vam ispiše priču o nekoj ličnosti, ili šta god vam drugo padne na pamet. Veštačka inteligencija će vam u većini slučajeva odgovoriti prilično preciznim i smislenim tekstovima, na bilo kom jeziku. Nije sve to, naravno, još savršeno, ali što više zadataka ispunjava, servis postaje sve bolji i „pametniji”.

Midjourney, sa druge strane, generiše slike na osnovu tekstualnog opisa i komandi i kod njega je još očigledniji princip „što ga više hraniš, postaje sve bolji”. Čak i ako mu zadajete isti zadatak mnogo puta, uz neznatne varijacije, svaki put će biti drugačiji i sve imaginativniji. Najzanimljivije od svega je što će često ponuditi potpuno neočekivane uglove gledanja na neke pojmove koje mu zadate, „razmišljaće” ne baš skroz van šablona, jer ipak mu sav materijal za rad i dalje obezbeđuje čovek, ali će rezultati biti sveži i drugačiji. Pritom treba imati u vidu i da mu je potrebno tek nekoliko desetina sekundi za stvaranje sadržaja.

A sada dolazimo do pitanja zašto uopšte pričamo o ovome? Pa, većina ranijih eksperimenata sa veštačkom inteligencijom, naročito kada je masovna upotreba u pitanju, nije se završavala baš slavno. Tek sada su se, čini se, stekli uslovi, čitaj tehnologija je toliko napredovala, da veštačka inteligencija deluje zaista inteligentno i da rezultati nisu samo zadovoljavajući, već su često i „Vau!”.

O AI-ju se, kada je masovna upotreba u pitanju, već neko vreme govori kada pričamo o mobilnim telefonima, koji poslednjih godina upravo preko AI-ja uče o navikama svojih korisnika i pokušavaju da im na osnovu toga pruže bolje korisničko iskustvo. Ali to je na kraju ipak nešto što se dešava ispod haube i u šta mi, obični ljudi, nismo preterano upućeni. Da, možemo eventualno da vidimo da nam se telefon vremenom ponaša malo pametnije, ali kod Midjourneya i Chat GPT-a rezultati su toliko očigledno dobri, da je to u isto vreme i fantastično i zastrašujuće, zavisi koga pitate.

Ako recimo pitate čoveka koji nije vičan pisanju, crtanju ili dizajnu, mogućnost da sve to uradi u samo nekoliko klikova predstavlja ostvarenje najluđih snova. Sa druge strane, mnogi kopirajteri, ilustratori, dizajneri ili crtači ne gledaju baš blagonaklono na ovakav razvoj događaja, naročito jer veštačka inteligencija u budućnosti može biti samo bolja, veštija i naprednija. Ima i onih koji, naravno, ove servise vide kao pomoćni alat kojim mogu da unaprede svoj rad, ali da će mnoge kreativne industrije biti uzdrmane, to je izvesno.

Pitanje je trenutka i kada će veštačka inteligencija na osnovu preciznih uputstava moći da napravi kompletan strip, crtani film ili, zašto da ne, i ceo film (neki muzički spotovi su već urađeni na ovaj način) koji zadovoljavaju određeni nivo kvaliteta i standarda. Da li će to svima odgovarati? Sigurno ne. Da li će razvoj veštačke inteligencije zbog toga stati? Sigurno ne. Njene mogućnosti su u perspektivi neograničene, a čini se da je najbolje što možemo da uradimo da se prilagodimo i učinimo da radi za nas. Bolje ona za nas nego mi za nju.