Bogdan Petrović

Broj 91, jun 2022.

Hoćemo li ikad u Evropu i zašto ne?

Svečanu proslavu 9. maja, Dana Evrope, predsednik Francuske Emanuel Makron je iskoristio da  u govoru na „Konferenciji o budućnosti Evrope“ obznani svoju viziju širenja EU. Makron je predložio formiranje „Evropske političke zajednice“ u kojoj bi se nalazile članice EU i države koje teže da u nju uđu, pa čak i države koje su napustile EU (ponuda za Britaniju). 

Ukrajina je posebno pomenuta u tom govoru, uz nimalo ohrabrujuću poruku: „Čak i ako im sutra damo status kandidata za članstvo u našoj Evropskoj uniji… mi svi vrlo dobro znamo da će postupak prijema u članstvo trajati nekoliko godina – odnosno, iskreno govoreći, verovatno i nekoliko decenija. I tu istinu treba reći, osim ako ne odlučimo da smanjimo standarde za članstvo i time potpuno dovedemo u pitanje sadašnje shvatanje jedinstva naše Evrope.“ 

Makron nije izneo nikakve pojedinosti o novoj „zajednici“ koja se nudi državama pretendentima na članstvo u Uniji. Nema nikakve sumnje da će, ako se pomenuti predlog usvoji, Srbija i okolne države biti prinuđene da dugo vremena sede u toj svojevrsnoj čekaonici druge klase. 

Takav stav ne predstavlјa posebno iznenađenje. Makron odavno govori da se EU ne može više proširivati sve dok se ne reformiše iznutra, a to se prvenstveno odnosi na dodatnu redukciju, odnosno potpuno ukidanje, prava veta svake članice. Na toj konferenciji, predsednica EK je pomenula da upravo takve reforme i očekuje. Ali čim se pitanje prava veta poteglo, usledio je žestok otpor čak 13 država članica, koje su uputile zajedničko pismo da su takve reforme za njih neprihvatlјive.

Ma koliko iz Brisela stizala uveravanja o svetloj evropskoj perspektivi svih država Zapadnog Balkana, lako je uvideti da je proces priklјučivanja u velikoj krizi. Crna Gora je naizgled mnogo „napredovala“ i otvorila sva famozna poglavlјa, ali nikako da počne da ih „zatvara“, dok ih Srbija još uvek otvara sporo kao puž. 

Makron je do kraja ogolio sumornu perspektivu članstva u EU za preostale balkanske države. Novi oblik „približavanja“  nikome ne može delovati privlačno, posebno pošto to čekanje može potrajati, kako je Makron rekao za Ukrajinu, i nekoliko decenija. Ako bi se njegov predlog usvojio, „evropska perspektiva“ regiona svela bi se na ponudu de fakto statusa kolonije, odnosno obavezu slušanja matice, bez prava glasa. 

Doduše, treba reći da ni sadašnji status „večitog kandidata“, uz insistiranje na ničim neograničenom usklađivanju sa Unijom, ne deluje mnogo bolјe; taj polukolonijalni status Makronovim predlogom bi bio zacementiran i, samim tim, postao bi još nepovolјniji. Teško je zamisliti da će bilo koja država sa aspiracijama na članstvo u EU rado prihvatiti takvu perspektivu, posebno što neće biti ni obimne finansijske „šargarepe“. 

Nije čudo ni što je Makronova „ponuda“ mučno odjeknula kod evroentuzijasta u Srbiji. Sve to se dešava u trenutku kada su posle izbora mnogobrojne javne ličnosti počele da ubeđuju javnost da Srbija treba što pre da uvede sankcije Rusiji, pre svega jer je to neophodno zbog našeg evropskog puta. Ako ništa drugo, Makron je uspeo da pobije sve argumente pobornika ubrzanog „približavanja“ Uniji, čineći ih potpuno bespredmetnim, jer sada je sasvim jasno da od toga nema ništa, ma šta Srbija uradila i ma ko bio na vlasti.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.