I šta ćemo sad?

Kada budeš flagrantno uhvaćen u nekom baš velikom nepočinstvu, najmanje što možeš da uradiš, ako si razuman čovek, jeste da priznaš, izviniš se i prihvatiš posledice. Ako si razumno ljudsko biće da, ali ako si recimo naša još uvek aktuelna vlast – ne.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju o izborima u Srbiji i to sa 461 glasom za, 53 protiv i 43 uzdržanih. Izgleda da tamo nismo uspeli da naselimo glasače koji bi glasali protiv rezolucije, tako da ona u konačnom tekstu konstatuje niz neregularnosti i nepravilnosti vezanih za izbore održane 17. decembra. Sve te neregularnosti, kada pogledaš onako na gomili, daju sliku jedne vrlo dobro organizovane kriminalne operacije sa ciljem da se pokradu izbori i potpuno prekroji volja građana. Kad shvatiš razmere cele akcije, pomisliš koliko bismo samo bili razvijeni kao zemlja kada bismo toliku silu, organizaciju i sredstva upotrebili za neke zaista korisne stvari za građane. Mogli bismo da kažemo „Švajcarska, spavaš li mirno?!“, ali ovako možemo eventualno „Belorusijo, stižemo!“.

Rezolucija, između ostalog, poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage, ali i reviziju novčanih sredstava datih Vladi Srbije i suspenziju finansijske pomoći ukoliko ona ne bude spremna na saradnju u primeni ključnih preporuka iz rezolucije.

Mnogo oštriji nego što su mnogi očekivali, ovaj dokument nije prećutao apsolutno ništa, stavljajući u izgled i vrlo konkretne posledice po aktuelnu vlast ukoliko nastavi da se ponaša ovako kako se ponašala do sada. Prva reakcija srpskih zvaničnika bila je, naravno, da se obruše na opozicione lidere koji su prisustvovali usvajanju rezolucije i na sednici EP govorili o besprizornoj krađi kojoj smo svi prisustvovali. Dobili su oni tako epitete kao što su „podguzne muve“, „podanici“, „marionete sa kolonijalnom kmetskom svešću koje rade protiv svoje države“ i tako dalje i tome slično. Dakle, ništa što već nismo čuli.

Izgleda da je oštrina reakcija iz EU iznenadila i njih, pa su se, u izuzetno ozlojeđenim televizijskim nastupima, bavili veoma lakom metom – opozicijom. Trebalo im je malo više vremena da se konsoliduju kako bi proširili napade, ali kada su uspeli, onda su se fokusirali i na „zle strance“, doduše pomalo rezervisano i neubedljivo. Počeli su sa nemuštim, pseudojunačkim izjavama kako neće nama stranci da pričaju šta ćemo da radimo, te kakve veze Evropska unija ima sa našim izborima i tako dalje i tome slično.

Prećutali su, naravno, da EU veoma ima veze sa našim izborima jer smo zemlja koja je u formalnom procesu pridruživanja toj organizaciji, a kada si u takvom procesu, moraš da uspostaviš neki sistem vrednosti i standarda i da podigneš zemlju na određeni nivo na svim poljima, pa i na polju izbora i izbornog procesa.

I ništa od toga nije moranje. Niko te ne tera, ali ako si se već upustio u to i godinama lapaš ogromne pare iz evropskih fondova i dobijaš razne druge vrste pomoći, onda ne možeš da uzmeš šta ti se sviđa, a da preskočiš šta ti se ne sviđa, pa da, recimo, u zemlji imaš sprdnju od izbora na kojima uz pomoć policije sprovodiš izborni inženjering selidbom desetina hiljada glasača ne bi li jedva nategao većinu koja ti je potrebna, i to uz sve milione koje si spiskao na kampanju.

To jest, može i tako ako to želiš, ali onda batali i EU i pridruživanje i fondove i sve, izađi iz te priče potpuno i ponašaj se, na primer, kao Belorusija i Severna Koreja, da bar budemo načisto na čemu smo. Mada bi ovo što je na našim izborima urađeno verovatno i za njih bilo malo previše. Problem je samo što bi se naš krhki budžet verovatno raspao bez novca koji dolazi iz EU, BDP bi otišao u duboki minus, a ekonomski tigar bi se pretvorio u olinjalu mačku i to toliko očigledno da ni Pinkovim gledaocima to ne bi moglo da promakne, pa taman im servirao svakog jutra ne Jovanu Jeremić, već Aleksandra Vučića u zelenom trikou, koji igra uz Konstraktu i valja se po podu.