Iz greške u još veću

U trenutku objavljivanja ovog komentara Srbija trpi do sada najžešći udar virusa korona; dnevno oboleva i preko 5.000 osoba, a slobodno možemo reći da je zdravstveni sistem pred raspadom; nije isključeno ni da će u trenutku izlaska ovog broja iz štampe potpuno kolabirati..

Kada je početkom marta virus došao u Srbiju, vlast je reagovala preterano oštro i panično, pa je vanredno stanje uvedeno 15. marta, kada je bilo tek par desetina slučajeva obolevanja dnevno. Kao što je naglo uvedeno, vanredno stanje je naglo i ukinuto. Vlast je žurila da što pre sprovede izbore. Razna okupljanja ljudi, bolje reći „provod“ je nastavljen kao da virusa više nema, nije se vodilo računa da se ponašanje mora promeniti dok se ne pronađe trajno rešenje sa vakcinom ili lekom. Vladajuća stranka je svojim nerazumnim ponašanjem dodatno doprinela širenju virusa; na proslavi izborne pobede u centrali SNS-a igralo se kolo uz trubače. Za tu proslavu platili su i visoku cenu – više državnih funkcionera je završilo u bolnici. 

Zbog tako neodgovornog ponašanja, Srbiju je pogodio početkom leta i drugi talas korone, koji je zaobišao najveći deo Evrope – Srbija je praktično preko noći postala država sa relativno najvećim brojem zaraženih na kontinentu. Vlast je početkom jula pokušala ponovo da uvede vanredno stanje, ali je to dovelo do prve ozbiljne pobune građana. Beograd se danima gušio od suzavca pa je, suočen sa ogromnim besom naroda, predsednik Vučić brže-bolje odustao od uvođenja policijskog sata. Umesto toga, uvedena su razna (umerena) ograničenja rada pre svega ugostiteljskih objekata, što je imalo efekta, pa je bolest posle dva meseca utihnula.

Međutim, kao da nisu izvučene nikakve pouke – krajem avgusta opet su relaksirana ograničenja za rad ugostiteljskih objekata. Ponovo su krenule žurke i okupljanja uz muziku, a na upozorenja svih dobronamernih (ako je verovati rečima Predraga Kona, on je slao i pismena upozorenja) nije bilo reakcije.

Virus je „mirovao“, bez značajnijeg rasta broja obolelih dokle god je bilo iole toplo vreme; međutim, sredinom oktobra, kako je zahladilo, došlo je do eksponencijalnog rasta zaraze. Niko nije kontrolisao mere koje su propisane – broj lica u zatvorenom prostoru i rastojanje između njih, kao ni radno vreme, koje je početkom oktobra skraćeno do 23 časa. Opuštanje (bolje reći divljanje) dela populacije se  nastavilo, pa je uskoro  došlo do eksplozije. Nikakve reakcije vlasti nije bilo sve do sredine novembra, a tada je Srbija imala već preko 5.000 slučajeva dnevno.

Vlast je tako napravila hokus-pokus sa tragičnim posledicama. Na početku krize uvodili su najrigoroznija ograničenja sa vanrednim stanjem na nekoliko desetina zaraženih, da bi u ovom talasu čekali „zbog ekonomije“ na primenu rigoroznijih mera sve dok broj zaraženih nije dostigao 5.000 dnevno, uz kolaps zdravstvenog sistema. Svaka iole razumna država bi inspekcijskim kontrolama u proteklim  mesecima sprečila bezobzirno kršenje ograničenja u malom broju kafana i klubova, gde su se pravile zabave uz živu muziku ili di-džejeve.

I ovom prilikom Vučić je pokazao svu haotičnost svoje vladavine. Prvo je proglasio „pobedu nad koronom“, da bi posle dva meseca hteo da uvede policijski čas.  Jesenas je pričao kako „mora da se vodi računa o ekonomiji“, pa je došlo do kolapsa u kome će upravo ekonomija trpeti, umesto da je država dok je bilo vreme insistirala na poštovanju epidemioloških pravila. 

Svima postaje jasno da Vučić više ne zna gde da udara i da ide iz greške u grešku. Ovoga puta posledice mogu biti izuzetno teške, jer će kolaps zdravstvenog sistema platiti mnogi bolesnici, ne samo oboleli od kovida, uz ogromne ekonomske štete. Račun za to će kad-tad doći na naplatu.