Izboro-alarm

Jedva nekako i najzad, završila se temperaturna demonstracija delovanja klimatskih promena u Srbiji i preostalom Svetu. Finalna ideja tog procesa oslobađanja planete od ljudi se, izgleda, svodi na to da se godina sastoji od 12 avgustovskih meseci, od čega su oni letnji – nepodnošljivo topliji. A reforma kalendara svodiće se na to da je svaki mesec avgust, samo numerisan: avgust 1, avgust 2, avgust 3… Priroda pobeđuje, dakle, sadašnjim predizbornim jezikom govoreći.

Tokom ovoletnje grozomorne sparine stizala su i SMS-om upućena, sporadična i  velikim slovima napisana UPOZORENJA o nadolazećim atmosferskim toplotama, udruženim sa onim što isijava iz urbane betončine bez drveća i hlada. I na sve to još i požari prokleti, đavo da ih nosi… Građani su putem UPOZORENJA mogli hitno saznati da nadolazi takozvana vrućinska „nepogoda“, koja će ih, u većini slučajeva, onemogućiti u obavljanju svakodnevnih delatnosti, a mnogima od njih loše uticati na zdravlje; što sve zajedno znači da se valja zabiti u kuću, uključiti klima-uređaj i pomoliti Bogu. Ovo poslednje i zbog pretpostavljene veličine sledećeg računa za struju. Nepogodne, takođe.

Sve se to dešavalo i za vreme pred-predizborne kampanje. Odnosno, dok je prekomerno bleštalo sunce na nebu, bleštala su punim sjajem i Vanredna Saopštavanja, Druženja Sa Narodom, Demonstracije Podrške od strane Stubova Stabilnosti… Na kataklizmične vrućine dodato je i predizborno podgrevanje izborne volje, poprilično bezvoljnog, vladajućeg izbornog tela. Pa dok su od 39.99 stepeni (taman posla da neko prizna da ih je 40) pucali kapilari, od veštačke sreće je pucao i kapilarni sistem nabavke glasova, poznat po modelu „Ja ti izađem u susret, a ti mi izađeš na izbore“. Tako da je, na onu toplotnu nepogodu dodata i ova dodatna političko-marketinška nepogoda. Jer nesreća nikad ne ide sama.

I tu se sad, možda, rađa i jedna potreba. Ako zbog povećanja ili smanjenja broja Celzijusa stižu upozorenja – e da bi se izbegle ove razne novoklimatske opasnosti – pa valjda su i izbori (povećanja i smanjenja Rejtinga) zaslužili da imaju svoj alarm? U obrazloženju „meteo-alarma“, nađenom u vrletima interneta, piše (autor: MUP) da se UPOZORENJE upućuje povodom pojave „koja može ugroziti bezbednost, život i zdravlje ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, kako bi se građani blagovremeno, efikasno i potpuno informisali o potencijalno opasnim situacijama radi preduzimanja odgovarajućih mera zaštite od rizika i posledica.“ Realno, bez da se reč promeni, reč je o ovakvim izborima na ovakvoj teritoriji. I to odavno.

„Izboro-alarm“, kao očigledno veoma bliski rođak „meteo-alarma“, mogao bi u sebi sadržati i neke dodatne informacije. Rejtinge izbornih lista za danas, sutra i narednih deset dana, da se zna kad će šta padati, kao u pravoj prognozi. Od korisnih podataka bi još imalo smisla navoditi, pa na primer: srednji kurs bugarskog voza po glasačkom listiću; spisak država Kolektivnog Zapada koje će propasti za vreme ubrzanog razvoja naše zemlje; kao i lokacije trafostanica i ruševnih kuća u kojima privremeno borave glasači pribavljeni za potrebe obezbeđivanja većine u parlamentu. I na kraju, treba redovno objavljivati mali podsetnik o tome koliko je dana ostalo do izbora, odnosno do početka „Izboro-alarmom“ najavljene nepogode. Koja će, potom, ostaviti svoje posledice. Uglavnom nepovratne.

Sve u svemu, do sada poznate klimatske promene nisu jedine koje mogu uticati na živote ljudi. Politička klima, koju primamo zdravo za gotovo i smatramo nepromenljivom, takođe se može promeniti. I politička klima može doći do svoje temperaturna „tačke bez povratka“, te potom zauvek izmeniti način kako se misli, govori (naglas pogotovo), živi, leči, radi, posluje ili prihoduje. U takvoj vrsti klime se, kao i u zagrejanoj planetarnoj, takođe može teško disati: i štaviše i te kako. Uzimajući u obzir da do sada nije bilo previše upozorenja na političke klimatske promene i posledične katastrofe, ljudi ih nisu ni ozbiljno shvatali. Evo, možda ovaj skromni predlog može pomoći da predstojeća izborna nepogoda prođe sa što manje štete i žrtava. Pa čak i da ovakvo UPOZORENJE niko ni ne pošalje, valja se ponašati kao da je stiglo. I razmisliti dobro šta činiti dalje.

U suprotnom, Avgust zauvek ostaje.