Jahači apokalipse
Šta biste pomislili ako bih vam rekao da je predsednik Amerike Donald Tramp, pomoću vojske, u maju mesecu spasao 50.000 dece iz tunela ispod nekoliko američkih gradova?
Šta biste pomislili ako bih vam rekao da su tu decu bogataši i moćnici koristili za seks, ali im takođe uzimali i krv od koje se pravi specijalna droga adrenohrom?
Šta biste rekli ako bih vam rekao da je bilo tu i beba i mrtve dece čiji su organi prodati, a da su deca koja su preživela bila izuzetno izmučena jer se adrenohrom bazira na adrenalinu, a što se deca više maltretiraju i muče, to luče više adrenalina?
Pitate se kako niste čuli za tako veliku i značajnu vest? Pa, niste čuli zato što nije objavljena ni u jednom velikom ili malom iole kredibilnom mediju. Pitate se dalje zašto tako velika i značajna vest nije nigde objavljena? Razlog je vrlo jednostavan. Pomenuti događaj se nije desio.
Pomenuti događaj postoji i opstaje isključivo u krugovima teoretičara zavera, paralelnom univerzumu koji se iz dana u dan nezadrživo širi i preti da proguta sve pred sobom. Ovaj izmišljeni događaj deo je nešto šire teorije zavere poznate pod nazivom Qanon, koja igra ključnu ulogu u sistemu modernih teorija zavera i koja je, kao i mnoge druge, inicijalno potekla sa foruma 4chan.
Tu su još i teorije zavera o 5G mreži, vakcinama, Bilu Gejtsu, satanizmu, sada i o korona virusu, te one klasične o kemtrejlsima i Džordžu Sorošu. HAARP-a se gotovo više niko ni ne seća. Svakodnevno se pojavljuju nove teorije zavera ili se stare razrađuju novim detaljima, a njihovi poklonici se sad već mogu prepoznati kao neformalni, ali prilično dobro organizovan pokret.
Zanimljivo je da su na udaru teoretičara zavera po pravilu levičari i liberali, dok su oni sami uglavnom desno orijentisani. Njihova infrastrukturna podrška oličena je kako u medijima kao što su Info Wars ili Breitbart, tako i u predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu, koji prema ovom pokretu gaji neskrivene simpatije, neretko i sam plasirajući određene teorije zavere ili njihove detalje u javnosti. Naravno, internet je glavno igralište teoretičara zavera i alat koji oni obilato koriste za širenje dezinformacija i iako društvene mreže često najavljuju obračun sa takvim sadržajima, za sada ne deluje da će se to zaista i desiti.
Zašto je sve ovo bitno za nas u Srbiji? Zato što je ovo jedan od onih zapadnih trendova koji se ovde izuzetno dobro primio. Ljudi koji misle da su, pogledavši tri video-klipa na Jutjubu, otkrili veliku zaveru svetskih moćnika (i to ne svih moćnika, već isključivo onih liberalne provenijencije) niču kao pečurke posle kiše, a pandemija korona virusa učinila je da pokleknu i mnogi koje ste do juče smatrali razumnim i racionalnim ljudima. Niko ne traži, naravno, da se bespogovorno veruje zvaničnom (ili bilo kojem drugom) narativu, ali tražiti beg u opskurnim teorijama zavera je bukvalno najgora stvar koju možete sebi da dozvolite u vanrednoj situaciji kao što je pandemija.
Nažalost, to što sve više ljudi srlja u taj ponor ima svoje logično objašnjenje. U susretu sa nečim nepoznatim i opasnim, teorije zavera su se pokazale kao savršen mehanizam psihičke odbrane za mnoge. Kada ste pod pritiskom neizvesnosti i kada imate odgovornost i prema sebi i prema drugima, recimo u pogledu poštovanja zaštitnih mera, mnogo je lakše da to teško breme zbacite sa svojih leđa jednim elegantnim „korona ne postoji, to je prevara i manipulacija!” potezom, nego da tu odgovornost preuzmete.
Tako dolazimo do situacije da je sve više onih koji, i pored više od milion žrtava širom sveta, ne veruju čak ni da virus uopšte postoji, a kamoli da treba poštovati preventivne mere ili sutradan možda primiti vakcinu. U situaciji kada od ponašanja pojedinca zavisi čitavo društvo, teorije zavera postaju zapaljivo gorivo autodestrukcije koje civilizaciju vuče unazad. Efekat više nije samo zaglupljivanje. Sa tim bi se još i moglo živeti. Ovo sada je opasno, a sa tim ne da se ne može živeti, već dovodi u pitanje i goli opstanak. A priznaćete, bilo bi baš glupo da dezinformacije unište civilizaciju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs