Jalov posao

Kultura u ovoj zemlji nikada nije bila na ceni, ali je niko nikada nije proglasio državnim neprijateljem. A kultura u današnjoj Srbiji je upravo to, jedan od najvećih neprijatelja države. Što nešto malo govori o kulturi, ali mnogo više govori o državi.

Ista ta država je, doduše, na listu za odstrel stavila i nauku i obrazovanje, nije kultura jedina žrtva. Čak ni Slobodan Milošević, koji je bio ful diktator, nije bio toliko glup i sujetan da krene u potpuni sukob do istrebljenja sa kulturom, naukom i obrazovanjem. Znao je da na onom loncu koji kuva mora da bude i neki otvor koji ispušta paru. Nije ga na kraju to spasilo, ali imao je barem toliko takta.

Ovaj današnji wannabe nije wannabe Sloba već je više wannabe Putin, u nekoj džepnoj varijanti na baterije. Znamo da je sujetan, znamo i da je osvetoljubiv, a upravo su mu se nauka, obrazovanje i kultura zamerili najviše u proteklih godinu i po dana. Sa naukom i obrazovanjem obračun traje već neko vreme, dosta je to onako stihijski i ponekad potpuno besmisleno, ali poslednjih meseci intenziviran je sukob sa kulturom u svim oblicima.

U pozorištima se postavljaju podobni poslušnici da se ne bi slučajno desilo da glumci ponovo dižu indekse nakon predstava. Exit je proteran iz zemlje, a umesto njega se organizuju ad hok ćaci festivali u produkciji ćaci firmi. Muzičari koji su podržali studentski pokret mogu da nastupaju na sve manje mesta, naročito kada su u pitanju javno finansirani događaji, a poslove dobijaju oni koji su otvoreno ili manje otvoreno podržali ili podržavaju režim, iako se njihovi nastupi neretko završe debaklom pred par desetina ili stotina ljudi. Isti scenario dešava se i mnogim ćaci moto-skupovima, koji su novi fenomen i koji su u poslednje vreme počeli da niču poput pečuraka posle kiše.

Predstave iz različitih zemalja povučene su sa festivala Bitef u znak solidarnosti sa umetnicima i studentima koji se bore za slobodu. Sudbina Sajma knjiga je neizvesna jer je učešće otkazalo niz najvećih izdavačkih kuća u zemlji. Uz one koji su to već uradili prošle godine, Sajmu knjiga preostaje samo da instalira Vojislava Šešelja nasred hale i da im to bude program. Ili da časno zvanično otkažu manifestaciju.

Budžet za kulturu je potpuno marginalizovan i mahom preusmeren na dešavanja u sklopu Ekspa, a više udruženja umetnika i kreativaca iz različitih branši pozvalo je kolege da bojkotuju tu manifestaciju jer je kultura ostala bez budžeta upravo zato što je novac preusmeren tamo.

Na kraju će se sve svesti na lojaliste iz sveta kulture, ali kao i u ostalim oblastima, lojalistički krugovi iz kulture ne raspolažu ni kvantitetom ni kvalitetom. To, naravno, neće sprečiti naprednjake da sklepaju i masno plate šta god mogu od pseudokulturnih događaja, u pokušaju da fingiraju da je sve normalno i redovno, kako bi izgurali nekako taj Ekspo koji su očigledno shvatili kao biti ili ne biti.

Ali kao što to nije upalilo u drugim oblastima, neće ni u kulturi jer se od lojalista pita ne pravi. Ništa nije redovno i neće ni biti, jer mi već godinu i po dana živimo u neproglašenom vanrednom stanju i do razrešenja može doći na samo jedan način. Koliko god naprednjaci i dalje obigravali televizije i sami sebe ubeđivali da je „obojena revolucija pobeđena“, revolucija se desila u glavama ljudi i sada se samo čeka overa stanja na terenu.

Pokušaji da se kultura uništi u ovim poslednjim danima, dok su još u poziciji da uništavaju, završiće se neuspehom jer kultura i potreba za njom nisu na binama i scenama već u glavama ljudi. A kad se zlo pobedi i smesti tamo gde mu je mesto, neko će morati i da odgovara, ne toliko za pokušaj uništenja, već za pokušaj poniženja.