Kako je Ljubo postao kriminalac

Može li vas Fejsbuk u dva dana ubediti da je čovek kojeg čitavog života viđate i poznajete kao svog prijatelja, komšiju i sugrađanina, ne samo korumpirani lopov, već i međunarodni švercer oružija, opasan eksponent stranih agentura i tajni multimilioner, koji svoje basnoslovno bogatstvo pokvareno krije iza lika izmišljenog Rusa koji, iako ga niko nikad nije video, poseduje pola Crne Gore?

Razmislite još jednom.

Jer, kada je pre nedelju dana krenula pošalica na Fejsbuku sa ovom potkom, pritom među odličnim prijateljima sa fakulteta,  niko nije ni mogao sumnjati da će nam se na Fejsbuku u roku od dva dana javljati vrlo ozbiljni novinari, političari i obični građani da provere da li je Ljubo i zbilja tajni gospodar Crne Gore pred kojim drhti i sam Milo.

U komentarisanje jednog fejsbuk-posta uključio sam se ja, potom jedan veoma ozbiljan društveni aktivista iz Crne Gore, te jedan ništa manje ozbiljan novinar. Komentarima smo sugerisali sve navedeno iz uvodnog paragrafa, koristeći se najgorom komrakovljevsko-vučelićevskom frazeologijom 90-ih, izmišljajući firme, adrese, događaje, koristeći stvarne fotografije sa Ljubovog profila, ali izmišljajući funkcije i biografije ljudima na tim fotografijama.  

Na primer, fotografiju sa jubileja opštine Makarska smo zahvajujući šahovnici u pozadini predstavili kao ustašku ceremoniju dodele nagrade „Dr Mile Budak – Hrvatski Piesnik“ u Australiji, a koju je Ljubo, navodno, dobio za naučni rad „Iluzija o postojanju crnogorskog mora – Hrvatska do Ulcinja“. Novinar je izmišljao naslove tekstova koji su tih dana navodno objavljivani u beogradskoj štampi, aktivista se plašio za svoj život „jer ne znate vi ko je Ljubo“.

Mislili smo – ko normalan može da poveruje u to? Pa i ako poveruje, guglaće i videti da ta nagrada ne postoji, da taj članak ne postoji, da su Ljubo i aktivista bliski prijatelji.

Međutim. 

Samo dan nakon početka ove šale, počeli su da mi stižu zahtevi za fejsbuk-prijateljstvo i poruke od meni nepoznatih ljudi. Od mene su tražili podatke o švercu oružija, nudili su mi podatke o Ljubu, mahom izmišljene, ili se na vrlo „Frau Gabrijela način“ interesovali za ceo slučaj. Ubrzo smo otkrili da nisam jedini. I drugi su imali slične pozive, a Ljubo je imao preko 40 zahteva za prijateljstvo na Fejsbuku u toku samo tog jednog dana.

Nastavak teksta možete pročitati u 34. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“