Kako Narodna banka Srbije neprestano potcenjuje inflaciju

Nova ekonomija od februara ove godine redovno objavljuje „barometar“ sa cenama artikala koji se koriste u prosečnom domaćinstvu. Cene skoro svih artikala iz te mini „potrošačke korpe“ su povećane za 40 do 50 odsto za devet meseci.

Prema zvaničnoj statistici, rast cena u oktobru je 15 odsto u odnosu na oktobar 2021. godine, a samo u tom mesecu zabeležen je rast od 1,9 odsto. Ako bi se takav trend nastavio, inflacija bi bila 25 odsto godišnje.

Inflacija bi sigurno i po zvaničnoj statistici prešla 20 odsto da država pod kontrolom ne drži cene struje, gasa i niza artikala koji su bitni za osnovni standard stanovništva. Nerealno niske cene struje i gasa pokrivaju se iz budžeta uz trošak koji će samo ove godine biti čak 130 milijardi dinara, sudeći po rebalansu budžeta, a naredne godine to „zadovoljstvo“ koštaće budžet novih milijardu evra (a verovatno i više).

Politika niskih cena energije neće još dugo trajati zbog pritisaka MMF-a da se smanje državne subvencije. Struja i gas će u januaru, posle septembarskog poskupljenja, ponovo poskupeti za deset, odnosno 11 odsto , što će dodatno raspiriti inflaciju.

Po zakonu, Narodna banka Srbije ima osnovni cilj da obezbedi stabilnost cena (a ne defakto fiksni kurs dinara). Na smirivanje cena NBS može da utiče merama  monetarne politike, pre svega povećanjem referentnih kamatnih stopa, kako bi se smirila pregrejana tražnja. Svaka tri meseca NBS objavljuje „Izveštaj o inflaciji“ u kome se analiziraju prilike u privredi i, između ostalog, daje projekcija kretanja inflacije u narednom periodu.

Na osnovu te projekcije, NBS vodi monetarnu politiku, odnosno odlučuje da li će i za koliko povećati kamatne stope.

Upravo se u tim projekcijama NBS teško izblamirala. U februaru je „procenila“ da će inflacija dostići maksimum u martu od osam odsto i da će odmah početi da naglo opada do četiri odsto krajem godine. U maju je procenila da će inflacija dostići nivo od oko 10 odsto u junu i da će potom početi naglo da opada. Ništa bolja nije bila ni prognoza u avgustu, kada je procenila da će inflacija dostići maksimum od 14 odsto u septembru i da će uslediti njen nagli pad.

Život je žestoko demantovao prognozere iz NBS i u poslednja tri meseca. Više ni NBS nije mogla da ignoriše „realnost“, pa je guvernerka Tabaković prvi put bila oprezna kada je govorila o projekcijama inflacije u budućnosti, navodeći da niko ne može da proceni kada će doći do „pika“ (kako je sama rekla) inflacije.

Slaba uteha za NBS je činjenica da su inflaciju žestoko potcenile skoro sve centralne banke. Moćne države mogu sebi da dozvole „olako“ tretiranje inflacije jer se te države zadužuju u sopstvenoj valuti, za razliku od Srbije koja je prinuđena da se zadužuje u stranoj valuti.

Narodna banka je očigledno zakasnila sa povećanjem kamatnih stopa, kada je na poslednjem sastanku monetarnog odbora referentna kamata podignuta na 4,5 odsto godišnje. To neće ozbiljnije uticati na smanjivanje tražnje koja i dalje raste, prema izjavama stručnjaka iz NBS, što dodatno raspiruje inflaciju.

Visoka inflacija u Srbiji negativno utiče i na izvoz. Ako je domaća inflacija viša od inflacije u zoni evra, uz fiksan kurs dinara naša privreda postaje sve manje konkurentna. Nije zato ni čudo da je deficit tekućeg računa dostigao veoma visokih 5,5 milijardi evra, odnosno devet odsto društvenog proizvoda (umesto očekivanih pet odsto). Samo manji deo tog rasta se može „opravdati“ uvozom energenata. Za to je NBS samo delimično kriva; labava fiskalna politika Vlade, odnosno visok deficit budžeta, takođe doprinose naglom povećanju deficita tekućeg računa.

Sudeći po izjavama guvernerke i njenih saradnika, na prezentaciji novembarskog „Izveštaja o inflaciji“, izgleda da su u NBS shvatili da će borba protiv inflacije biti teška i dugotrajna. U tu borbu se ulazi sa zakašnjenjem i to će se platiti većim rastom cena nego da se na vreme reagovalo.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.