Kao da su ponovo rođeni

Zašto se u Srbiji tačno održavaju izbori? Na to pitanje niko od zvaničnika, to jest vlasti, nije ponudio suvisli odgovor. Premijer Aleksandar Vučić kaže da je razlog za izbore kad im vreme nije „negativna atmosfera u društvu“. Tu atmosferu, dakle, čak i on oseća, ali joj očigledno ne uviđa uzrok. Niti, po svemu sudeći, shvata da se ona ne može izborima preokrenuti u pozitivnu. Zašto? Pa zato što upravo vladajuća stranka, sa premijerom na čelu, tu negativnu atmosferu i proizvodi. Kako? Tako što uporno truje javni prostor, obrušavajući se na sve kritičke glasove, pa čak i na elementarna pitanja koja se u normalnim demokratskim društvima normalno postavljaju. 

Građani, mediji, politički protivnici, blogeri, aktivisti društvenih mreža, svi koji žive u jednoj državi, imaju pravo i da prozivaju i da kritikuju i da propituju vlast. A vlast ima obavezu da mirno, razložno i staloženo na ta pitanja odgovara. Bez bilo kakvih etiketa na bilo čiji račun. Ako radi sve suprotno, ako se na građane sa TV ekrana stalno viče i kritikuje, ako se za najprljavije tabloide i njihove predvodnike koji očigledno zloupotrebljavaju čak i tajne službe, kaže da su to samo slobodni mediji i dobri novinari, pa se ozbiljni ljudi sklanjaju što dalje od javne scene u strahu da ne budu isprljani, ako se svakodnevno emituju nove obmane koje još retko koga mogu da zavaraju, ali se sa propagandom svejedno ne prestaje, kako onda možemo da govorimo o pozitivnoj atmosferi u društvu.

U takvoj situaciji sigurno neće da cveta cveće.  Poslodavci će izbegavati da primaju nove radnike, jer su u strahu za opstanak i nisu sigurni da li će imati posla i za ove postojeće.  Banke će se uzdržavati da daju kredite, iako imaju novca, jer ne znaju kako da naplate ni ove koje su već odobrile. Stranim investitorima iz budžeta se moraju davati milioni da bi došli ovde. Ljudi koji bi započeli neki posao, dobro će da razmisle da li im je sada pravi trenutak jer em je ionako sve nestabilno, em idu i izbori, a time i nova neizvesnost. Oni koji još uvek imaju nešto novca, uzdržavaće se od kupovina koje im nisu baš neophodne. Čak i pojedini agenti za promet nekretnina kažu da im je posao gotovo zamro, pošto ljudi niti kupuju, niti prodaju stanove, čekajući da prođu izbori. Zašto, nema racionalnog obrazloženja. Ako neko želi da proda stan, kakve to veze ima sa izborima. Formalno – nema nikakve. Psihološki, očigledno ima neke veze. Rezultat je – stala trgovina.

Naš premijer, dakle, zarad produženja sopstvene ionako skoro apsolutne vlasti, ili iz želje da ona bude još i veća, ili pak zbog svesti da na lokalu i u Vojvodini njegova stranka ne stoji dobro te je treba „podupreti“, uvodi zemlju u dodatnu neizvesnost. I to u situaciji kad i na međunarodnom planu vlada već prevelika tenzija. Osim izbeglica sa kojima Evropa očigledno ne zna šta da radi, pojačava se i terorizam koji uvodi evropske zemlje u stanje psihoze tako da se više niko nigde ne oseća sigurnim, a čini se da nema pravog odgovora kako terorizmu stati na put. 

I u takvim okolnostima mi se bavimo izborima. I opsenama. Formalno, kampanja će biti kratka i jeftina, pošto je kriza i štednja. Ali nekako, u udarnim TV terminima, samo Srpska napredna stranka je imala dovoljno novca da nam po sto puta pušta svoj romansirani propagandni igrokaz o tome kakvi su sve uspesi postignuti u protekle četiri godine, sa glavnom poentom koju nam saopštava cenjeni glumac Svetislav Goncić: do dolaska SNS-a smo bili niko i ništa, omraženi i prezreni u svetu, a sada smo neko i nešto, SNS nam je vratio dostojanstvo, pa smo poštovani i voljeni u svetu.

Da sve nije ovako pomereno i zaista iščašeno kako jeste, taj bi spot bio vrlo ciničan i puštali bi ga SNS-ovi politički protivnici. Jer, mi smo omraženi i prezreni postali tokom devedesetih godina i to upravo zahvaljujući i zalaganju i minulom radu tadašnjih radikala, a današnjih naprednjaka. Oni su doživeli amneziju pa su to zaboravili, kao da su se juče rodili. Ali nismo se i svi mi ostali juče rodili. Ili jesmo? 

Videćemo na izborima.