Klin čorba

Na prvom predavanju iz jednog predmeta, koji smo na fakultetu imali u okviru privrednopravnog smera,  profesor nam se predstavio između ostalog i konstatacijom kako je, pored profesure, njegovo zanimanje i „konsultant“. Pa je onda, da bi nama studentima dočarao značenje te reči, ispričao anegdotu o izvesnom konsultantu koji je u šetnji nekim selom opazio čobanina sa velikim stadom koje je čuvao. I nakon što mu je ljubazno ponudio svoju konsultantsku uslugu za 50 maraka, čobanin pristane. A usluga se sastojala u tome da na osnovu jednog ovlaš pogleda ka stadu pogodi tačno koliko ovaca broji. U svakom slučaju, konsultant se za trenutak zagleda ka stadu i pogodi brojku. Čobanin iz svoje šarene torbice izvadi 50 maraka i uredno isplati naknadu za konsultacije. Pri pozdravljanju, čobanin više konstatovaše, nego što upita – vi mora da ste konsultant? A ovaj odgovori – kako ste znali? Pa, ponudili ste mi uslugu koju nisam tražio, rekli ste mi ono što sam već znao, i na kraju ste mi to naplatili.

Elem, svrha prepričavanja ove anegdote nije omalovažavanje konsultantskog posla, već šala na sopstveni račun. Kao što je to cenjeni i sjajni profesor učinio. Naime, priroda pravnih usluga kojima se i sam dominantno bavim, mnogo je više konsultantska nego vrsta pravnih poslova na koju većina pomisli pri pomenu reči advokatura. A od advokata, možda su samo konsultanti i taksisti na gorem glasu. Tako da imam skoro pa puno pravo da zbijam šale na taj račun.

Analogno anegdoti o čobaninu, može se pomenuti i stara priča o „Klin čorbi“, gde bi putnik namernik, bio preteča konsultanta, a možda i sam klin.

Međutim, cilj ovog teksta nisu satirične priče o savetovanju, već daleko ozbiljnija tema o budućnosti konsultantskog posla koji je, kao i mnogi drugi, na velikom testu u današnje vreme.

Proteklih decenija se čitava jedna profesija izgradila na sposobnosti da se svakodnevna poslovna problematika opiše dovoljno složenim rečnikom, a zatim da se tako usložnjene stvari dovoljno pojednostave da mogu da stanu u nekoliko slajdova i da se objasne na jednostavnim primerima. Da je to lako, očigledno nije, jer bi u suprotnom svako mogao biti uspešan konsultant. I pri tom mislim samo na ozbiljne i dokazane stručnjake, o kojima govore dela, a ne njihove sopstvene reči.

Danas je naime ta, može se reći i privredna grana, u procesu velike tranzicije i preispitivanja. Odnosno, primarni problem leži u tome što sada isti posao, ili bar njegov značajan deo, počinju da rade mašine. Treba priznati, brže i jeftinije. A da li mašine greše? Pa greše, ali ne toliko da anuliraju u potpunosti benefite koje tehnologija nosi. Ali neće uvek grešiti na isti način, niti u istoj meri. Verovatnije je da će se njihove greške vremenom smanjivati, lakše prepoznavati i sve bolje kontrolisati. U međuvremenu korisnici ovih alata već uče kako da se nose sa manama AI modela, kada i u kojoj meri da im poklone veru, a kada i kako da preispitaju njihove savete.

Fokus ove priče nije ni neizvesnost da li će veštačka inteligencija zameniti konsultante. To pitanje je previše nezgrapno i uopšteno. Da ne pravimo čuveno poređenje sa konjima i pojavom automobila, konsultanti zasigurno neće nestati zato što se pojavio softver koji ume da napiše analitički izveštaj, napravi biznis plan, predloži poslovni model ili uradi prezentaciju. Nestaće međutim određena vrsta komfora, u koju su se savetnici raznih vrsta vremenom uljuljkali. Pre svega, komfor koji je bio zasnovan na tome da klijent nije imao podjednak pristup znanju, niti mogućnost da ga olako stekne.

Dugo je konsultantski posao počivao na jednoj tihoj neravnoteži. S jedne strane je bio klijent, u svojim problemima oko poslova, internih odnosa, rokova, odgovornosti, a sa druge konsultant, naizgled rasterećen svega toga, opremljen metodologijom, iskustvom iz drugih sistema, opštim uvidima i sposobnošću da problem sagleda objektivno sa distance. Ta distanca je često bila korisna ali je, valja reći, služila i kao neprovidna zavesa iza koje se nalazilo stručno znanje.

Autoritet više neće proisticati iz same činjenice da neko raspolaže informacijama, jer su izvori informacija svuda, a znanje je dostupno u par klikova. U tom smislu, konsultant koji klijentu donosi samo informaciju, kako god da je upakovana, više neće posedovati proizvod koji tržište traži.

Zato će konsultantski posao morati da se pomera ka sposobnosti da se nakon dijagnostike problema izvede konkretno rešenje, uz razumevanje okolnosti, ljudi i odnosa koji ga prate, uz umeće da se to rešenje saopšti, odbrani i sprovede, i uz spremnost da se za savet preuzme i odgovornost. Ono što veštačku inteligenciju još uvek ne karakteriše, je emocionalna inteligencija, osobina koja je okosnica mnogih zanimanja, a ponajviše pravno-konsultantskog.

Današnji klijent sam može da dođe do početne analize problema, tumačenja propisa, prvog nacrta neke politike, strategije, ugovora, internog akta, poslovnog plana ili izveštaja, odnosno da mašini postavi ona pitanja koja bi ranije, makar u prvom koraku, bila poverena nekom „mlađem referentu“. Odgovor neće uvek biti stoprocentno precizan, niti će uvek biti dovoljno zreo za neposrednu primenu, ali će često biti dovoljno upotrebljiv da postavi osnove budućeg rešenja i okrene fokus u ispravnom pravcu. To ne znači da će klijenti postati pametniji od konsultanata, niti da će savetnici tog tipa postati nepotrebni. Ali će se smanjiti prostor za mešetarenje informacijama i imitaciju stručnosti. A to je, za svaku profesiju koja još drži do sebe, dobra vest. Budućnost konsultantskog rada neće biti naročito naklonjena ni onima koji su živeli od aure, od zaključanog znanja, zatvorenih metodologija i komplikovanih dijagrama.

Možda je ovo i dobar trenutak da se tržište savetnika prečisti, da otpadnu razni samozvani stručnjaci koji nude pomoć u poslovanju, iza kojih ne stoji nikakav lični niti poslovni uspeh. Međutim, u današnje vreme tzv. „self marketinga“, opšteg nedostatka obzira i obraza, usudio bih se da ispoljim bojazan da će takvi biti prilično otporni. Inače, nekad je shodno staroj izreci da vodu i savet nikad ne treba nuditi ako to niko nije tražio, bilo u najmanju ruku neetički agresivno nametati svoju savetodavnu uslugu. Ipak, duboko verujem da su u lažnog konsultanta kratke noge, i da kvalitet mora dugoročno opstati, uz neophodno prilagođavanje novonastalim okolnostima. Stručnjaci i savetnici koji su se oslanjali na znanje i iskustvo svakako će morati da prolaze kroz velike promene i preispitivanja pristupa poslu da bi opstali.

Tu se, zapravo, vraćamo anegdoti sa početka. Loš konsultant je onaj koji klijentu proda tuđe ili njegovo sopstveno znanje, malo ga preuredi, naplati i ode dalje. Dobar konsultant je onaj koji pomogne klijentu da sopstveno znanje upotrebi bolje nego što bi ga upotrebio sam ili mu reši neki problem. Ta razlika nije uvek vidljiva u ponudi za pružanje usluga. Ali se efekat vrlo brzo oseti i u poslu. Ili, rečeno filmskim jezikom, čovek je ili deo problema ili deo rešenja (Ronin, r. John Frankenheimer, 1998).

Jer ozbiljan konsultantski rad nikada nije bio u tome da se od jednostavnog napravi nerazumljivo, pa da se zatim naplati razumevanje sopstvene komplikacije. Ozbiljan rad je u tome da se iz nereda nabacanih činjenica, suprotstavljenih interesa, propisa, realnih i nerealnih poslovnih ciljeva pronađu tzv. paterni, i izvuče pravac koji se može argumentovano braniti. Taj pravac nije uvek idealan, nije ni najlakši, već je ispravan onaj koji je u datim okolnostima razuman, održiv i koji služi zacrtanoj svrsi.

Zato će konsultant budućnosti, ako uspe da preživi tehnološku tranziciju, iz svega izaći jači, a moraće da bude manje prodavac znanja, a više multidisciplinarni stručnjak. Moraće da zna da koristi nove alate, ali i da razume podatke, ljude koji ih proizvode i da utvrđuje obrasce ponašanja. Pored vladanja detaljima i pojedinačnim podacima na mikro nivou biće važno znati kreirati i širu sliku, uklopljivu u određeni sistem.

I da zaključim pravnim uslugama. U aprilu sam prisustvovao konferenciji Legal Geek, koja je ove godine, bar iz mog ugla, delovala i kao svojevrstan sajam AI alata za pravnike. Najdominantniji utisak koji sam poneo sa tog događaja jeste da konsultantska advokatura, u koju ubrajam i sastavljanje različitih dokumenata, pravnih mišljenja, ugovora i internih akata, u roku od svega nekoliko godina više neće biti ista.