Kome je ovde dobro? I zašto nije nikome?

Kome je u ovakvoj Srbiji dobro? Apsolutno više nikome. Dozvolite da objasnim: lični režim Aleksandra Vučića i njegovo shvatanje politike i društva doveli su do faktičke blokade cele države. Stvorio je dva nepomirljiva tabora. Više od decenije potrošio je da našu zemlju Srbiju pretvori u dobro mesto samo za sebe i one koji ga podržavaju, dele njegov sistem antivrednosti, a sve one koji su se oko toga možda kolebali, kupio je za onoliko koliko je svakom od njih bilo dovoljno. Našim novcem, naravno.

Neko je dobio posao kom se nikad nije nadao, neko je pazario diplomu koju svojim radom i pameću regularno ne bi stekao, neko je postao šef boljima od sebe, neko je dobio da radi sa državom, što je prilika da se enormno obogati. Toliko da se sam dobrotvor javno žalio kako je „nekima“ pomogao da postanu milioneri, ali njima je malo, žele da postanu milijarderi. I na kraju, oni poslednji od poslednjih dobili su sendvič, flašicu vode i mesto u autobusu da glume statiste i tapšu na uvrnutim vođinim predstavama po Srbiji.

I sad su svi oni nezadovoljni: ovi najbogatiji vide da se ljulja, para nestaje, cela konstrukcija se klima, gnevni narod pominje zatvor i oni pametniji među njima već uveliko traže izlazne strategije. Svesni su da moraju da pogode momenat: ne smeju sa broda da iskoče ni prerano, udaviće se, ni prekasno, potonuće sa kapetanom. I oni koji su dobili položaje uveliko se komešaju, jer su svuda oko njih ljudi koji ih ne prihvataju, ili ih otvoreno odbacuju i neskriveno preziru.

Nije prijatna pomisao da već koliko sutra mogu da ostanu i bez pozicija i bez mogućnosti da žive kako su do sada živeli, obeleženi žigom pripadnika kriminalne grupe. Ovi nevoljnici iz autobusa postali su nekorisni, nema više masovnih „ekskurzija“ i karavana po gradovima. Postalo je opasno, gnevni narod može da ih pojuri i otera.

Nezadovoljan je i sam vođa svih ćacija. Od ljubitelja Vebera, što mu je bio pokušaj da se „eliti“ koja ga nikad nije prihvatila predstavi kao jedan od njih, a ne navijač i huligan u pokušaju, došao je do toga da uzvikuje „i ja sam ćaci“. Od čoveka koji je govorio da Srbiju vodi u Evropsku uniju, koji je vežbao da se prema zvaničnicima EU ponaša pristojno, snishodljivo, da svakome tihim glasom priča šta želi da čuje i isporuči šta ko želi da dobije, došao je do osobe sa kojom se viđa samo ko mora, da mu očita lekciju i ispostavi zahteve.

Više ne sme da se pojavi ni u jednom gradu u državi čiji je predsednik, nije dobrodošao. Pa mora da se junači i inati sa sopstvenim građanima, da u Novi Sad upadne na prepad, uleti sa silnim obezbeđenjem i policijom u kiosk brze hrane, načne sendvič i pobegne dalje. Propast jednog vođe.

Zna i on sam da ne može tako da „vlada“, ali ne zna šta da radi. Zasad je rešio da nastavi dalje, da odlaže izbore koliko god može, da angažuje batinaše i najgori društveni talog da nam biju decu, da smenjuje sve za koje nije siguran da će ga telom braniti, da uništi univerzitete, sudove, policiju, vojsku, sve za još dan vlasti. Baš propast velikog vođe.

A da je nezadovoljna i druga polovina Srbije, ne treba trošiti reči. Ko god u zemlji Srbiji hoće da živi kao normalan čovek, Evropljanin, da pošteno radi i živi od svog rada, ko ne želi da podnosi šta mu je mafija napravila od države, nikako ne može biti zadovoljan. Naprotiv, gnevan je i očajan. Gnev i očajanje se smenjuju, ali želja da se ovo propadanje Srbije okonča, sigurno raste. Samo je pitanje kad i kojim povodom će da se izlije. Da li će to biti izbori na kojima će režim proglasiti pobedu, ili neki događaj koji će izazvati bahata vlast, to sada ne znamo.

Ono što zasigurno znamo jeste činjenica da se ovako dalje ne može. Nestaće i novca. Stranih investicija nema, domaćih nije ni bilo, zaposlenost pada, novca ponestaje, rastu dugovi, a i neizvesnost. Kriminalni poslovi izbijaju na površinu, vođa nam ubrzano pada u nemilost na sve četiri strane sveta. Ovo nije atmosfera ni za život, ni za poslovanje, niti za opstanak evropske države i mora se razrešiti. Kako će da se razreši, zavisi od nas. Ne treba čekati spasioca. O našem se životu radi.