Kralj „Ćacilenda“

Aleksandar Vučić je organizacijom „Ćacilenda“ u Pionirskom parku doživeo pravi moralni i politički fijasko.

Svojevrsni „kontraprotest“ u početku nije privukao više od par desetina „studenata koji hoće da uče“ (veliko je pitanje koliko je među njima uopšte i bilo studenata). Ceo skup je delovao više nego bedno u odnosu na mase studenata koje se bune protiv ovakve vlasti.

Režim je morao da nekako „napuni“ park, pa su posle nekoliko dana doveli stotinak aktivista Srpske napredne stranke koji ni po čemu nisu ličili na studente. Odjednom je najlepši gradski park, sa zaštićenim drvećem i skulpturama, postao, slobodno možemo reći, brlog ograđen metalnom ogradom, gde je carovala prljavština i gde se gomilalo đubre.

Doduše, izgleda da ni dovođenje aktivista iz unutrašnjosti pored „studenata“ nije bilo dovoljno, pa je park okružen sa stotinak traktora bez registarskih tablica koji su preko noći dovezeni i postavljeni oko parka.

Nema nikakve dileme da je nalog da se okupe „studenti koji hoće da uče“ i da se organizuje cirkus u parku došao lično od Aleksandra Vučića. Očigledno uzdrman pobunom koja se proširila po celoj zemlji i koja je obuhvatila ne samo studente, već i veliki broj građana, Vučić je pokušao da „odgovori“, bolje reći sabotira, protestni skup u organizaciji studenata najavljen za 15. mart. U tome očigledno nije uspeo, jer je okupljanje 15. marta bilo najmasovnije u novijoj istoriji a da pritom nije došlo do sukoba njegovih „ćacija“ sa okupljenim narodom.

Aleksandar Vučić očigledno nije shvatio da je organizacijom „Ćacilenda“ ispred ulaza u službene prostorije predsednika Republike, upravo sâm derogirao svoju funkciju jer usled postavljenih „barikada“ nije mogao da normalno uđe u zgradu, a kamoli da primi bilo koga u posetu. Cela organizacija „Ćacilenda“ ispala je potpuni fijasko za Vučića. Doduše, nešto je postigao, pošto se posle ovog cirkuskog performansa slobodno može proglasiti za kralja „Ćacilenda“.