Kroz kanalizaciju do pobede

Septembar je, mesec kad đaci kreću u školu, a vlast u kampanju. Svako ide na svoj težak zadatak, koji će jedni završiti odličnim uspehom, a drugi nedovoljnim. Studenti, vrsta najboljih đaka u zemlji, čitavo svoje školovanje proveli su ređajući uspehe, uvek pažljivo radili domaći zadatak i uvek na kraju godine bili ispred onih drugih, loših đaka. Jer u školi to tako ide, dobri su na vrhu, a loši su na dnu. To jest, bar dok loši đaci u školu ne dođu sa mamom koja nosi poklone i tatom koji nosi tetovaže, kad taj prirodni raspored ume da se izobliči tako da se oni najgori ponekad popnu čak i iznad onih najboljih, ostajući po svom znanju, vrednoći i zasluženim ocenama, naravno, i dalje oni isti nikogovići iz zadnje klupe kakvi su ceo život i bili.

U oktobru, kad studenti kreću i na fakultete i u kampanju, ta životna lekcija naučena u osnovnoj i srednjoj školi biće im posebno korisna.

Vlast je, naime, odlučila da na ove izbore ide sa poklonom za učiteljicu vrednim 600 miliona evra. Onda se predomislila, da ne kažemo presabrala, pa odlučila da poklon ipak bude milijardu evra. Izgleda da je zaključeno da 600 miliona neće biti dovoljno ni za dvojku.

Da li će i milijarda biti dosta, zavisi od toga koliko je učiteljica korumpirana, ali liči da je ovog puta mnogo manje spremna da svom najproblematičnijem učeniku popravlja ocene za kilo pečenja ili jeftin parfem, pa je vlast, da ne kažemo predsednik, odlučila da je rešenje u dve kile pečenja i dva jeftina parfema.

Otud milijarda. Otud čak do 35.000 za penzionere. Otud po 6.000 za baš svakog sa glasačkim pravom. Otud lekovi na akciji. Otud „mobilne apoteke“ u svakom selu. Otud predsednik u svakoj šatri. Otud ministri na svakoj seljadi.

Vidi se neprijatnost na njihovim licima dok preznojeni cupkaju među svojima, uglavljeni između klupe i velike flaše kisele, skoro ista neprijatnost kao kad je predsednik probao da zagrize parizer. Kad ih gledaš, dođe ti žao tih ljudi, pri čemu ne mislim na ministre.

Sve to naravno treba platiti, a ovde ni mama ni tata nemaju para. Ali zato ima narod. Znate li kako je vlast pronašla tih milijardu evra za velikodušnu podelu raznoraznih pomoći u predizbornom foto-finišu? Uzela je od siromašnih, od naroda u ruralnim krajevima, u selima i palankama gde još koriste septičke jame, jer tim predelima kanalizacija nikad nije prošla. E, ni sad neće proći. Vlast im je rebalansom budžeta uzela kanalizaciju za čiju je gradnju već bio odvojen novac i tu njihovu kanalizaciju pretvorila u 6.000 za svakog punoletnog čoveka i u 20.000 do 35.000 za penzionere da mesec dana pred izbore imaju para da lepše jedu. Vlast im je dala da pojedu sopstvenu kanalizaciju. Takoreći autofagija, samo na Vučićev način.

Surova je ta igra sa ljudima koji vam stvarno veruju da im vi dajete nešto čega ne bi bilo da nije vas – ljudima koje gledate kao da razmišljate samo o tome kako ćete posle još tri ture Cakane i Karleuše konačno moći da pobegnete, kako ćete se kući dobro istuširati i pustiti sebi neki bluz. Jer je SNS trenutno samo za bluz.

Ali ti ljudi zbog vas i dalje neće imati kanalizaciju, a vama učiteljica, uprkos svemu, neće dati dvojku, jer se seća da je 16 ljudi poginulo, da nečiji sin nije radio na manekenskoj pisti, da je pilot helikoptera bio pijan, da na groblju stoji ploča sa imenom Vladimir i da im je sve tako baš mnogo skupo.

Račun na kraju uvek dođe na naplatu.