Kuda na letovanje?

Za početak, malo informacija, isto toliko banalnih kao što je i gornji naslov.

To što ovaj tekst držite u rukama – u njegovom štampanom izdanju koje je kupljeno na kiosku ili putem pretplate na staru dobru papirnu verziju medija – to je zato što je sada mesec juli. A što se tiče avgustovskog broja „Nove ekonomije“, on neće biti štampan: tokom dela jula i dela avgusta redakcija je na odmoru, pa i ovaj kolumnista – stoga  se vidimo tek u septembru. To su te informacije.

I sad, kurtoazno ili pak iskreno zainteresovano pitanje čitalaca može biti: a gde će autor ovog teksta na taj odmor? Odgovor, pa sad kakvo god da je pitanje karaktera: pojma nemam, a i ne želim da znam. To zna samo moj Turistički agent, izabran da me odvede gde on misli da je za mene dobro. Neko može misliti da se šalim i da nekog člana porodice, koji bira gde se ide na letovanje i sa kojim se ne vredi raspravljati, od milja zovem „Turistički agent“. Ne, potpuno sam ozbiljan.

Reč je, da pojasnimo do kraja, o rukovodiocu jedne ogromne turističke agencije. On odlučuje i gde će i kad i kako putovati svi oni koji su dali poverenje toj agenciji. A opet, s obzirom na to da na papiru njegova agencija ima najviše putnika koji su taj izbor učinili, ta osoba takođe odlučuje i o letovanju svih onih ostalih, koji čine fiktivnu manjinu koja njega nije htela. Zaboravih da pomenem, ako je i to bitno, da cenu svačijeg putovanja, vrstu prevoza i dužinu boravka – takođe određuje isti taj čovek, uz malu podršku svojih velikih saradnika. Njih je on, takođe sam, odabrao. E, da: samostalno odlučivanje putnika o svom letovanju predstavlja svojevrsnu izdaju naše celokupne turističke zajednice, a bogami reč je i nepoštovanju rada i zalaganja čoveka koji se trudi da se svi mi lepo provedemo i odmorimo.

A i inače, ne treba se mnogo mučiti biranjem stvari u koje se obični ljudi ne razumeju. Sad utvrdismo da ne znamo koliko koštaju za nas najpovoljnije avionske karte, te gde su najlepši pansioni i prijateljske turističke takse – pa to evo nek bira neko ko se u ta posla najbolje razume, jer je pobedio na izboru za agenta. E pa tako bismo i za ostale delove svog života morali imati individue i organizacije, izabrane da odlučuju kako da nam svima bude bolje u svemu. I to stalno. Zašto da kupujemo sami u samoposlugama i na pijacama, kada nam se može dati unapred određeni spisak kvalitetnih i zdravih namirnica sa boljom cenom, samo treba da izaberemo ko je osoba koja spisak pravi? Zašto da sami biramo koje knjige čitamo ili koje filmove gledamo, kada neki naš Izabranik to može činiti umesto nas, štiteći nas od štetnih sadržaja? Pošli smo u šetnju? Sami? Niko izabran nam nije rekao kuda da idemo i kad da se vratimo? Kako to može?

I uopšte. Ko smo mi da, bez pristupa medijima, savetnika za komunikaciju, budžeta za reklamiranje, odobrenja stranih sila, veštačke ili prirodne harizme, organizacije za terensku, kapilarnu i od vrata do vrata podršku… dakle ko smo mi da sami sebi bilo šta određujemo i za sebe biramo? Otkad je to pa sada važnije kako, šta, gde, zašto i kada, a ako pre toga nije rešeno KO? Zar se nismo prećutno dogovorili da je važan Vođa, a ne kuda nas vodi, zar nije važnije rukovodstvo od ruke, spasilac od samog spasa, „tako je“ od „kako je“? Pa čak i da nećemo ovako, KO je taj koji će da za nas utvrdi šta hoćemo i da nas ka tome vodi? E, pa, kad nema KO, pa onda nema šta mi da nećemo. Hoćemo, i te kako.

Nego da se vratimo tom odmoru u julu i/ili avgustu; to nam je tema, pa da je završimo ljudski. Dakle, dok se ovaj tekst pisao, stiglo je i rešenje o aranžmanu, poslao ga lično Turistički agent. Ostaje se kod kuće, po veoma povoljnoj ceni, koja obuhvata sopstveni prevoz, noćenje možda i sa doručkom, kao i boravišnu taksu za 14 dana. Realno, za tako male pare – nigde se možda i ne bi moglo letovati. Svaka čast agentu: i što se potrudio i što je odabrao destinaciju koja potpuno odgovara svakome ko želi prijatno i zabavno odmaranje. ’De ćeš bolje, bre. Kad zna, čovek.

Zato je i izabran.