Moramo da razgovaramo o RTS-u

Informativni program RTS-a je na dobrom putu da postane jedno veliko, uvrnuto umetničko delo: način na koji urednici javnog servisa obigravaju oko važnih tema o kojima ne žele da izveste građane – postaje prava umetnost.

Odavno već nije novost da javni servis kao vest iz zemlje vrednu objavljivanja u Dnevniku gotovo isključivo vidi izjave nekog od političkih funkcionera (naročito Jednog Funkcionera) i to gde je taj funkcioner tog dana bio, šta je poručio, šta je obećao, gde će tek ići, koju je fabriku otvorio, šta je objavio tog dana na Instagramu i tome slično.

Sajt RTS-a, po prirodi stvari, u toku dana objavi mnogo više vesti i informacija nego što može stati u pola sata dnevnika. Jedna od rubrika na sajtu jeste i hronika, na kojoj, između ostalog, osvanu i vesti i izveštaji sa pojedinih važnih suđenja koja su u toku.

No, iz nekog razloga, RTS je pre otprilike godinu dana jednostavno prestao da objavljuje izveštaje sa jednog od najvažnijih aktuelnih suđenja  – o predmetu “Jovanjica”. Otiđite na sajt RTS-a, odeljak hronika, pa nađite u poslednjih godinu dana neku vest sa suđenja za najveću plantažu marihuane u Evropi – nećete uspeti.

Tako, čitalac sajta Radiotelevizije Srbije, koji se informiše samo na javnom servisu – a ima puno pravo da zahteva da ga RTS blagovremeno i potpuno obaveštava o svim temama od javnog interesa, s obzirom da svakog meseca izdvaja pare od kojih žive tamošnji zaposleni – nije mogao da sazna da je, na primer, policijski inspektor Dušan Mitić u svojstvu svedoka izjavio da je postojala “prisna komunikacija” između ministra (tada direktora BIA) Bratislava Gašića i okrivljenog Koluvije, da je tadašnji direktor BIA znao šta se događa na Jovanjici, da je inspektor svedočio da od 2021. Gašić direktno organizuje “nenormalne pritiske” na njega, Mitića, i njegovu porodicu…

Brižljivo biranje jednih, a ignorisanje drugih (izuzetno važnih) tema odavno je manir najvažnije medijske ustanove u državi i tu više nema mesta čuđenju.

Međutim, ovakva praksa RTS-a, protivna interesu javnosti i usmerena na držanje građana u mraku – sada već dobija bizarne obrise.

Jer, šta? U redu, sajt RTS-a tokom poslednjih godinu dana nije pratio suđenje za “Jovanjicu”. Ali, zato RTS prati rad opozicije. (Setiće se čitaoci, još je tamo 2019. godine u “Chatham house” dijalogu između vlasti i opozicije postignuto medijsko blagostanje u kojem i danas uživamo, pa više nije skandal da se opozicija tu i tamo pojavi na nacionalnim frekvencijama.)

Šta ćemo, dakle, kada se pogode takve prilike da se jedna tema koju RTS, kao, prati – aktivnosti opozicije – ukrste sa jednom temom koju RTS aktivno ne prati, tj. kad opozicija ode ispred suda u kojem se odvija suđenje za “Jovanjicu”?

Ovakva dilema bi mogla izazvati nedoumicu kod nekih urednika i novinara. RTS je, međutim, briljantno prateći sopstvenu izvrnutu logiku, našao idealno rešenje: objavio je vest u političkoj rubrici o tome da je “deo opozicije ispred Specijalnog suda pružio podršku inspektoru Mitiću”, uz prenetu izjavu neimenovanih pripadnika dela opozicije o suđenju za Jovanjicu, te da “inspektore Dušana Mitića i Slobodana Milenkovića štiti samo javnost i da nigde u svetu nije zabeleženo da policajci koji su otkrili tako veliku fabriku droge budu tretirani kao osumnjičeni”.

To je bilo sve. Ova vest, koja je u toku dana osvanula na sajtu, pročitana je uveče u drugom i trećem Dnevniku.

O tome šta je inspektor Mitić rekao tog dana – a rekao je, između ostalog, da je Bratislav Gašić bio “viđen” za hapšenje zbog slučaja “Jovanjica” – RTS nije želeo da zamara svoje gledaoce i čitaoce.

Tzv. javni servis je, dakle, u utorak jedno od najvažnijih suđenja u zemlji “ispratio” kroz vest o aktivnostima neimenovane opozicije. O prethodnom ročištu, održanom sredinom juna, na kom je takođe svedočio inspektor Mitić, RTS nije preneo ni slovce. (A i zašto bi – tad opozicije nije bilo ispred suda.)

Tako je RTS ubio dve muve jednim udarcem: em je “izveštavao” sa suđenja, em je objavio šta radi opozicija, što se često potegne kao zamerka javnom servisu – da nema dovoljno opozicije. A, zapravo – duplo golo.

Da ne pominjemo da gledaoci i čitaoci RTS-a, na primer, uopšte ne znaju da je Nikola Petrović u martu izazvao udes na Dedinju, izazvavši lake telesne povrede putnicama u automobilu u kojeg je udario. Nadležno tužilaštvo se nije oglasilo, RTS valjda ne prati druge medije (ili bar ne one koji su o tome pisali), pa ne može da pozove tužilaštvo i pita za potvrdu, te je ta informacija zauvek ostala misterija publici koja prati RTS.

Dosledno tome, pošto se taj događaj nikada nije desio, RTS u ovom slučaju nije izvestio
ni kroz aktivnosti “dela opozicije”, pa tako ni kroz navode iznete u Skupštini Srbije o tome da je Nikola Petrović bio pozitivan na alkohol i kokain te večeri kada je izazvao udes.

Ne, ceo niz događaja o kome je brujala Srbija poslednjih nedelja – koji je počeo od iznetih navoda o prisutnim supstancama u krvi Petrovića, a završio se hapšenjem policajke koja je dostavila informacije o toksikološkom testu – za RTS nije postojao, kao ni vruća rasprava koja je ove događaje pratila, o tome zbog čega se baš u ovom slučaju hapsi za curenje podataka iz istrage, a u bezbroj drugih slučajeva to nikom ne pada ni na pamet…

Tek sedmog jula objavljena je vest na sajtu RTS-a, i to da je “ukinut pritvor policajki”, uz pojašnjenje da postoji sumnja da je izvršila krivično delo tako što je “neovlašćenom licu dostavila dokumenta koji su joj povereni i predstavljaju tajne podatke”…

Kakve podatke, o čemu, o kome, zašto, šta se zapravo dogodilo – publika RTS-a nikada neće saznati.

A to su samo dva primera od bezbroj. Koliko li će se samo publika javnog servisa iznenaditi ako dočeka da čuje o čemu je sve javni servis muklo ćutao svih ovih godina.
Autor je novinar BIRN-a