Mrtva priroda s parizerom i jajima

Kada je Vlada Srbije prvi put imala ideju da političke poene prikupi zavrtanjem ruku trgovcima, kao narodni analgetik za sve veće cene hrane i svih ostalih životnih potrepština, ministar finansija i ministar trgovine jeli su parizer od 250 dinara sa majonezom i pola hleba, na televiziji. Predsednik je mazao majonez i slagao tri liske parizera na svoju „zidarsku“ veknu, ali ga nije jeo. Ili ga bar nismo videli da jede.

Od tada do danas, čak je i taj parizer poskupeo sa 250 na 300 dinara, ali je makar u imenu njegova cena od „bolje“ postala „najbolja“. Tako je valjda lakše onima koji stvarno moraju svaki dan da žive na ovakvim sendvičima, a koji za razliku od predsednika države, znaju da se u pola hleba ne stavljaju tri lista parizera.

Izmenilo se još par stvari od bolje do najbolje cene, ali pozeraj je ostao nepromenjen. Umesto parizera sad se priča o jajima, ali to je manje važno. Važnije je ono o čemu se manje govori: Najbolja cena recimo traje mnogo kraće nego Bolja, samo dva meseca. Načelno, u akciju je uključeno mnogo više proizvoda, ali opet, na rafovima deluje kao da ih je mnogo manje. Trgovci javno ne negoduju, ali u radnje sporo stavljaju nalepnice sa popustima koje traži Vlada.

A i kad ih stave, dešava se magija: proizvod na „najboljoj“ ceni skuplji je od tog istog proizvoda na „običnoj“ ceni. Ne verujete? Uzmite pirinač od pola kilograma na Najboljoj ceni koji košta 179 dinara za kilogram, dok pored njega stoji taj isti pirinač u pakovanju od kilogram, po ceni od 169 dinara za kilogram – bez Najbolje cene.

U ovu akciju svi su ušli nekako malodušno. Kako se čuje „iza kulisa“, čitava akcija potekla je iz kabineta premijera Vučevića, dok su ostali uključeni tek kad je sve već bilo smišljeno.

Trgovci su se navodno bunili na sastanku u Privrednoj komori, ali su u Vladi odavno već naučili da ćute. Znaju i oni da nema vajde od toga da se bune, a znaju i da ih niko neće dirati sve dok se javno ne protive i ne dižu prašinu. Par nalepnica „Najbolje cene“, podela troška sa dobavljačima, podizanje cena koje nisu na državnoj akciji i, na kraju, posle dva meseca vraćanje na stari kolosek i stvar je rešena.

Najbolja cena. još manje nego Bolja, neće pomoći građanima da sačuvaju životni standard, dramatično narušen poslednjih godina skokom cena hrane, ali će ponekom doneti malu uštedu, kad u ova dva meseca naleti na neku akciju. Umesto toga, opet će pomoći Vladi da prikaže kako brine o ljudima i njihovom novčaniku, a da pritom neće morati da učini ništa da reši stvarne probleme koji su doveli do toga da siromašni građani Srbije danas žive toliko teško da ne mogu da kupe ni najosnovnije namirnice. Pomoći će Vladi i da skrene pažnju tih istih građana, njenih najvernijih glasača, sa tema kojima bi za vlast bilo nezgodno da se bave: prištinskim preuzimanjem svih institucija na Kosovu, rudnikom litijuma ili neprijatnom činjenicom da predsednik prodaje oružje Ukrajini.

Kao i uvek kod nas, sve je samo obris, scena za narodnu predstavu iza koje se dešava ružna stvarnost.