Na kraju ipak MMF

Predsednik Aleksandar Vučić je prilikom posete Abu Dabiju, uz dogovoren kredit sa šeikom Muhamedom bin Zajedom od milijardu dolara, obznanio i da će Srbija zatražiti stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.

U pitanju je veoma važna promena ekonomske politike: stendbaj aranžman znači da vlada u naredne dve do tri godine mora da dobije saglasnost MMF-a za klјučne ekonomske poteze.

Nije tajna da Srbija ima velike probleme sa zaduživanjem na međunarodnom tržištu. Vlada je pokušala da se zaduži i putem „privatnih plasmana“, kako je Vučić rekao, direktnom pogodbom pored redovnih aukcija na tržištu kapitala (u junu je doneta i posebna uredba).

Ali ni to nije pomoglo: za trogodišnje obveznice dobijena je kamata od 3,9% plus šestomesečni euribor, što u trenutku pisanja ovog teksta iznosi 5,4%. Kako se procenjuje, euribor će do kraja godine skočiti na 3% do 4%, što bi značilo da bi kamata na trogodišnju obveznicu došla na 7-8%. To je veća kamata od kamate od 7,5% na desetogodišnju obveznicu iz 2011. godine, za šta Vučić stalno optužuje „žute“ (kamata na trogodišnju obveznicu je uvek povolјnija od kamate na desetogodišnju obveznicu).

A koliko je 2011. godine bilo loše stanje javnih finansija, pokazuje podatak da je krajem te godine prekinut aranžman sa MMF-om, pošto ta institucija nije htela da prihvati inflatorni budžet za 2012. godinu.

Visoka kamata na trogodišnje obveznice pokazuje da javne finansije uopšte nisu tako sjajne kako ih vlast predstavlјa i da investitori nemaju poverenja u naše hartije. Do kraja godine neophodno je da se država zaduži za nekoliko milijardi evra; šeikova milijarda neće potrajati ni do kraja oktobra.

Novo zaduženje u inostranstvu neophodno je ne samo za pokriće budžetskog deficita i vraćanje zajmova koji dospevaju do kraja godine, već i za uvoz energije. Do kraja grejne sezone za uvoz gasa i struje, iz budžeta će biti potrebno dati bar dve, a verovatno i tri milijarde evra državne pomoći EPS-u i Srbijagasu.

Stendbaj aranžman podrazumeva da Srbija potpiše memorandum sa MMF-om u kome će se nalaziti program reformi, sa jasnim parametrima koje vlada treba da poštuje; sprovođenje tog programa MMF kontroliše svaka tri meseca.

Po pravilu, MMF traži da se izbalansira budžet i smanjuje javni dug. Prilikom „overavanja“ budžeta za 2023. godinu veliko je pitanje da li će MMF prihvatiti povećanje penzija od 20% koliko je vlast obećala, što je znatno više nego po „švajcarskoj formuli“, kako zakon nalaže. MMF će analizirati i investicione projekte predviđene budžetom. Trenutno se gradi veliki broj puteva i drugih kapitalnih objekata, koji tek treba da se plate iz zaduženja. Zato nije izvesno da li će MMF prihvatiti da se počne čitav niz megalomanskih projekata koje je vlast najavila, kao što je metro ili izgradnja stadiona.

Za vladu će sigurno biti jako nezgodni zahtevi MMF-a za sređivanje stanja u državnim preduzećima-gubitašima. U velikoj energetskoj krizi koja vlada u Evropi MMF verovatno neće insistirati na brzoj privatizaciji EPS-a i Srbijagasa, ali će tražiti da te kompanije posluju na zdravim osnovama.

To će verovatno dovesti i do značajnog povećanja cene struje i gasa za stanovništvo i privredu. Stručnjaci MMF-a će verovatno pretresti i poslovanje Telekoma Srbija, koji takođe ima potrebe za velikim zaduživanjem na inostranom tržištu i koji, kao i država, ima problem sa visokim kamatama na kredite koje namerava da podigne.

Dolazak misije MMF-a će označiti kraj jedne ekspanzivne ekonomske politike. Aleksandar Vučić je u jednom trenutku očigledno pomislio da može sâm najbolјe da vodi ekonomiju Srbije. Te helikopterski novac, te investicije i potrebne i nepotrebne, te poreske olakšice za IT i koga sve ne još i, naravno, enormne subvencije za privlačenje investitora.

Tome je izgleda došao kraj; u drugim okolnostima misija MMF-a nije dobar znak, ali u ovom trenutku to treba pozdraviti, jer je očigledno Vučić preterao, pa će ga aranžman sa MMF-om spustiti na zemlјu.