Najvažnija ekonomska pitanja

Nisam odoleo iskušenju da prokomentarišem
predizbotnu kampanju. Naravno, njen ekonomski deo. Ne u smislu analize
ko je šta rekao ili obećao, ili će reći i obećati, već u smislu
markiranja najvažnijih ekonomskih pitanja u ovom trenutku koja, po mom
mišljenju, zaslužuju najviše pažnje. Jasno je da se ne mogu istovremeno
rešiti svi problemi i da je neophodno napraviti listu prioriteta.

Prvi prioritet je produktivno zapošljavanje. Ne bilo kakvo, već
produktivno. To isključuje povećavanje zapošljavanja u administraciji,
ali ne znači da ne treba da se povećava zapošljavanje u nekim drugim
aktivnostima koje se, takođe, finansiraju iz budžeta, na primer nauka i
istraživanja.

Drugi prioritet su investicije. Ne samo strane investicije, nego
investicije uopšte. Bez njih teško je zamisliti novo produktivno
zapošljavanje. Investicije u dobre projekte koji će relativno brzo
voditi ka zapošljavanju i donositi investitorima željeni povraćaj na
uložena sredstva. To, po meni, isključuje investicije kao što je čuveni
kanal Dunav-Egejsko more jer je tu povraćaj na veoma dugom štapu, ako ga
uopšte ima. Već i vrapci znaju da je osnovna stvar za privlačenje
investicija, stranih i domaćih, u poboljšanju poslovnog i investicionog
ambijenta. Kod nas se na tome radi već 14 godina i posao nije ni izbliza
završen. Sporost iz prošlosti u narednom periodu treba da zameni
odlučnost i efikasnost u realizaciji reformi.

Mada su dobre strane investicije dobro došle, ne bi trebalo preterivati
u podsticanju njihovog dolaska. Imam u vidu subvencije za otvaranje
radnih mesta ili, još gore, situaciju da država, odnosno mi, poreski
obveznici, preuzmemo teret prethodnih dugova da bi strani investitor
preuzeo domaće preduzeće, kao što je bio slučaj prilikom prodaje Sartida
US Stilu.

Nastavak teksta možete pročitati u osmom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“