Napred u svetlu prošlost!

Polovinom novembra Srbija se pridružila malobrojnom, ali lepom društvu zemalja u kojima je zabranjen ili onemogućen koncert poljskog black metal benda Batushka. Pored nje, to se desilo još jedino u Rusiji i Belorusiji.

Dok je pomenuti bend u Evropi i svetu prepoznat kao egzotičan i zanimljiv upravo zato što kao inspiraciju koristi pravoslavlje i pravoslavnu duhovnu muziku, u Rusiji, Belorusiji i Srbiji konzervativni verski krugovi njihove potencijalne nastupe doživeli su kao provokativan i oskrnaviteljski čin te su, svako na svoj način, preduzeli mere da iste spreče.

U Srbiji se za podizanje moralne panike i lova na veštice postarao monah Arsenije, iguman manastira Ribnica kod Mionice, a na sugestiju izvesnog zabrinutog vernika iz Austrije, koji je Arseniju, navodno, skrenuo pažnju da se u Beogradu sprema prava satanistička fešta.

Na stranu to što se u startu nameće pitanje kakva je uopšte snaga neke religije ako jedan koncert može toliko da je ugrozi, tek Arsenije je u četrdesetominutnom video-snimku na Jutjubu naveo gomilu površnih i ničim nepotkrepljenih tvrdnji, da bi obraćanje završio pozivom vernicima da u danu održavanja dođu na protest ispred Dorćol Platza, gde je koncert trebalo da bude održan.

Koncertna agencija Hengtajm, koja je organizovala ovaj događaj, dan kasnije objavila je da ne želi da rizikuje bezbednost benda, publike ili ljudi koji učestvuju u realizaciji koncerta, te da će stoga koncert biti otkazan, čime je grupa verskih ekstremista okupljenih oko pomenutog monaha dobila ovu bizarnu bitku.

Iako sve ovo deluje kao jedna krajnje efemerna epizoda u srpskoj stvarnosti krcatoj svakojakim neobičnim dešavanjima, zapravo vrlo slikovito ilustruje u kakvom smo čabru i koliko smo kolektivno retardirali u poslednjih 10 godina.

Sličan lov na veštice imali smo prilike da vidimo 2012. godine, kada je u Beogradu gostovao Merlin Menson, ali i 2003. godine kada se na meti našao bend The Residents. U prvom slučaju moralnu paniku digla je Srpska pravoslavna crkva, a u drugom konzervativna Demokratska stranka Srbije, koja se tada oglasila saopštenjem ništa manje idiotskim od aktuelnog obraćanja monaha Arsenija.

Saopštenje je nosilo naslov „Demoni na Krstovdan“, a u tekstu je pisalo sve ono što biste i očekivali, od demonskih plesova koje bend praktikuje, pa do toga da su inspirisani nacizmom.

Razlika, međutim, između ta dva slučaja i ovog najnovijeg jeste u tome što su se prva dva završila sa jednim „U redu drugari, vi ste naši idoli, ‘ajde sad idite“, upućenim konzervativnim snagama, nakon čega su koncerti, naravno, održani, dok ovaj najnoviji, 2023. godine, biva otkazan.

U poslednjih deset godina srpsko društvo je sistemski i sistematski do te mere desničarski radikalizovano i gurnuto u konzervativizam da bi Vojislav Koštunica verovatno bio veoma zadovoljan, da je obavešten, naravno. Monah Arsenije samo je najnoviji izdanak u bašti prepunoj svakojakog korova koji se evo već deceniju vrlo brižljivo neguje i zaliva i koji invazivno zatire svaki pokušaj slobode, individualnosti i življenja života po sopstvenim pravilima, ne ugrožavajući nikoga.

Da mi je neko rekao da ću se Koštuničine Srbije jednog dana sećati kao etalona slobode, nasmejao bih mu se u lice. Danas, eto, ostrašćeni verski fanatici odlučuju da li ćemo gledati neki bend ili ne. Sutra će poželeti da zabrane neku knjigu, film ili seriju jer su zaključili da vređa njihova tanana religijska osećanja.

Prekosutra će zaključiti da se nismo prikladno obukli i da mora to mnogo smernije, a pre ili kasnije će, u skladu sa već duboko usađenom mizoginijom u samu srž religije, zaključiti i da te žene imaju malo previše prava i da mora to da se koriguje i svede na neku razumnu meru. Odatle do srednjovekovnih javnih bičevanja po gradskim trgovima nije preterano dalek put. Batushka je samo jedan mali, možda prvi korak ka toj svetloj budućnosti. Pardon, prošlosti.