Nastavak iluzija da imamo para

I pored veoma neizvesne perspektive ove jeseni i zime usled pandemije virusa kovid, vlast već mesecima najavljuje da nas očekuju najbolji od svih svetova –  sledeće godine imaćemo rekordan rast društvenog proizvoda u Evropi, nove investicije, puteve i šta sve ne još. A pošto je već tako, vlast je rešila da bude „velikodušna“ prema građanima, pa će u septembru da poveća minimalac za 6,6% (prošle godine povećan je za 11,1%, a od 2017. godine kumulativno preko 40%) kao i da se povećaju penzije za 5,9%.

Povećanje minimalca neće se odnositi samo na oko 300.000 zaposlenih koji (samo) toliko primaju, već će uticati i na ceo javni sektor, ali i na zarade koje isplaćuju privatnici zbog koeficijenata koji su (često) vezani za minimalac. Taj potez Vlade posebno je nerazuman u godini u kojoj zbog situacije izazvane virusom dobar deo privrede praktično nije radio (ili je radio u smanjenom obimu) čak dva meseca, uz teškoće koje su nastavljene i posle ukidanja vanrednog stanja. 

Minimalac inače već nekoliko godina raste značajno iznad stope produktivnosti privrede (kada se oduzmu inflatorni efekti); zato je i ovoliko povećanje u godini u kojoj je skoro izvestan privredni pad od 2 do 3% više nego sporno.

Makroekonomski pokazatelji koje objavljuje Ministarstvo finansija ukazuju da nema razloga za takve mere. Fiskalni deficit države za prvih sedam meseci dostigao je 330,4 milijarde dinara (prethodne godine u tom periodu iskazan je suficit od 39 milijardi dinara). Deficit će i dalje rasti; u poslednjem mesecu u godini po pravilu uvek se iskazuje veliki deficit, tako da je skoro izvesno da ćemo ovu godinu završiti sa rupom od preko 400 milijardi dinara, većom nego što je predviđeno rebalansom. 

Podaci o privrednim kretanjima (indeks privredne aktivnosti) takođe ukazuju da je posle dramatičnog pada privredne aktivnosti u aprilu i maju (-13.4% i -6.1%) došlo do stabilizacije u junu, ali i do novog pada u julu od -2.2%, što se poklapa i sa novim udarom virusa tokom letnjih meseci.

Penzije će, u skladu sa takozvanom švajcarskom formulom, biti povećane sledeće godine za 5,9%. Iako je za pohvalu da Vlada ovom pitanju ne pristupa stihijno (kao u nizu prethodnih godina) već u skladu sa zakonom, ipak je pitanje da li je taj potez racionalan s obzirom na vanredne okolnosti ove godine. Država je mogla da privremeno ograniči rast penzija na 2 do 3%, uz vraćanje penzija koje bi usledilo tokom sledeće godine, ukoliko se privreda oporavi.

U jednoj krajnje neizvesnoj i ekonomskoj i zdravstvenoj situaciji (šta ako jesen i zima donesu novi, još opasniji nalet virusa?) vlast je odlučila da poveća primanja (doduše najugroženijih slojeva) iznad realnih mogućnosti. To preti da dovede javne finansije na ivicu održivosti – država je već „osetila“ probleme finansiranja deficita kroz drastično povećanje kamate za majsku emisiju evroobveznica. 

Teškoće zbog sistematskog povećanja minimalca iznad produktivnosti privrede imaće prvenstveno uslužni sektor privrede, ionako teško pogođen krizom za vreme „zatvaranja države“. Pri tome, privatnike čeka već u januaru isplata prve rate duga za  tromesečne poreze i doprinose na zarade (odloženi su merama države ovog proleća), pa će to pored povećanog minimalca predstavljati dodatni udar na likvidnost.

Ovako „velikodušna“ politika Vlade preti ne samo da uruši javne finansije, nego će i opteretiti privatni sektor kome ne cvetaju ruže. U ovako neizvesnim uslovima kada efekti pandemije ne mogu da se predvide, jedino racionalno ponašanje vlasti bi bilo da minimalac i penzije uskladi sa rastom troškova života, a da se pravo povećanje ostavi za polovinu sledeće godine.