Nek se narod zabavlja

U drugoj godini ekonomske krize koja drma ceo svet, paralisan pandemijom, predsednik države Srbije studira. Na Višoj trenerskoj školi dobija skoro sve desetke i ponosno pokazuje indeks, da mi vidimo koliko je sposoban, pa na početku šeste decenije života i vodi državu i briljira na studijama.

Čemu ovaj performans služi? Mišljenja su podeljena. Dok jedni misle da je to samo još jedan znak predsednikove infantilnosti i životne nedovršenosti koja ne može da ne izbije, drugi smatraju da je ovo već oprobano zamajavanje: treba zabavljati narod, pozitivno ili negativno nije ni bitno, da ne bi primetio sve što i ne treba da primeti. Na stranu Jovanjica (šta je tu problem, čudom se čudi predsednik), na stranu Krušik, na stranu Savamala, na stranu sloboda medija, na stranu čuvena vladavina prava i još sve čega se Evropska unija sada i zvanično setila, ali kako se troši novac iz budžeta i koliko se Srbija zadužuje, time niko ne treba da se zamara.

Uzalud su svi, ali baš svi ekonomisti i privrednici govorili da nije odgovorno svakom punoletnom građaninu pokloniti po 100 evra i još za to uzeti kredit. Ekonomski to nije razumno, slupano je bez razloga preko 600 miliona evra. Politički, ipak je bilo savršeno racionalno. Zgodno je pomoglo da se neodlučni ubede, a pristalice učvrste u uverenju da je pravilno glasati za SNS. I glasalo se, ubrzo pošto nas je zapljusnuo ovaj  „helikopter mani“. Neka košta šta košta, vratiće ti isti građani, ali neće da primete.

Sad se kesa istanjila, dugovi se gomilaju, deficit budžeta raste, ali je dvojac finansijskih magova – predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali – odlučio da je vreme da se ova akcija ponovi. Ponovo će svi punoletni građani da se obraduju, sada sa po 60 evra bez obzira na imovinsko stanje, ali pošto je bolje da se raduju dvaput nego jednom, dobiće u dve tranše po 30 evra. Penzioneri, koje mnogi smatraju najvernijom glasačkom vojskom vladajuće stranke, dobijaju još po 50 evra povrh toga.

Kad sve saberemo, ova velikodušnost koštaće državu, dakle sve nas, više od milijardu evra. Ovog novca nema, moraju da se uzmu krediti. Dakle, ono što smo sada „dobili“ vratićemo sa kamatom. Zgodna za vladajuću kastu jeste činjenica da se to ne primećuje direktno, kao što se oseti kad novac ulazi u džep.

Na isti način ljudi ne znaju ni kako se troši novac iz budžeta koji se tu nakupio tako što smo svi platili porez. Dakle, naš novac. Nema informacija, a neće ih izgleda ni biti, na šta je sve potrošen novac tokom pandemije, koliko je kupljeno respiratora, koliko druge opreme, po kojoj ceni, da li je to bilo skupo ili preskupo, koliko smo platili vakcine, koliko je koštala izgradnja bolnica. „Ma šta ima veze koliko košta, važno je da se spasu životi ljudi“ misle mnogi od nas. Pa da, tu smo. Idealna situacija da se nabavlja, a ne polaže račun nikome. 

Da li nam baš sad treba, recimo, aerodrom u Trebinju, mi laici takođe ne znamo. Samo sumnjamo da možda ima i prečih troškova. Da li nam je baš, ali onako baš, neophodan nacionalni stadion u ovolikoj krizi, pogotovu kad se pokazalo da su i ova dva koja imamo usred Beograda leglo kriminala pre nego sportski tereni, e to već može da shvati i poslednji laik. Ono što takođe svako može da shvati, ali ne zna šta da radi sa tim saznanjem, glasi: veliki građevinski radovi zgodni su za veliku ugradnju. 

A šta većina građana ne zna i nije u prilici da prati: javni dug na kraju prošle godine bio je 2,7 milijardi evra veći nego na kraju 2019. Država je planirala da se ove godine zaduži još milijardu i po evra. Tu nije uračunato ovo novo podmazivanje građana (možda i glasača). Samo po tom osnovu treba dodati bar još 450 miliona evra. Učešće javnog druga u BDP-u ove godine će da premaši 60 odsto, što već pali crvenu lampicu. Fiskalni savet upozorava da treba trošiti oprezno, pomagati samo onima kojima je pomoć potrebna (misli se i na građane i na privredu) a ne svima redom. Ako se to na početku pandemije nekako i moglo opravdati, sada svakako ne može.

Ovo, naravno, važi ako ste odgovorna vlast i mislite na državnu kasu, građane i zemlju. Ali ako ipak mislite na sebe i svoju vlast prvo, jedino i iznad svega, onda javni dug nije vaš problem. Ionako ga vi nećete vraćati. Onima koji će ga vraćati puštaćete stalno nove, čudne, uvrnute sličice i iste takve izjave. Nek se narod zabavlja. Dok primeti koliko je osiromašio, vi ste se na vlasti cementirali, a narod tako siromašan više vam ne može ništa.