Nema diskriminacije u platama žena i muškaraca

U akademiji ima mnogo praznog teoretisanja, bacanja prašine u oči i presipanja iz šupljeg u prazno. Društvene nauke u tome prednjače i ekonomija među njima nije izuzetak.

Ekonomisti su čak sebi izmislili i Nobelovu nagradu. Upravo tako, Nobelova nagrada koja se svakog oktobra dodeljuje za ekonomske nauke ne spada u grupu nagrada koje je Alfred Nobel zaveštao.

Nju je uspostavila Centralna banka Švedske tek 70 godina kasnije. Novac za tu nagradu ne ide iz Nobelove zaovstavštine, već ga dobitniku isplaćuje Centralna banka Švedske. Jedina veza sa Nobelom je pristanak Nobelovih potomaka da se ova nagrada nazove Nagradom Centralne banke Švedske u sećanje na Alfreda Nobela.

Međutim, nagrada se dodeljuje u isto vreme i u istom iznosu kao prave Nobelove nagrade, što pomaže stvaranju utiska da je ekonomija jedna od ravnopravnih nauka kojoj, ništa manje nego fizici, hemiji i medicini, sleduje Nobelova nagrada.

Sada kada smo sve priznali, recimo da mi ekonomisti ipak nismo tako zaludni i da poneko ekonomsko istraživanje ume da iseče kroz maglu i pomogne nam da bolje sagledamo stvari. Štaviše, ekonomija je u poslednjih dvadesetak godina u tome značajno napredovala.

U ekonomskim istraživanjima nastupila je prava mala revolucija koja je ojačala stare i uvela nove empirijske metode, a eliminisala neke zaludne i bespotrebne teorijske apstrakcije.

Na primer, najnovija dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju – dobro, da, nagrade Centralne banke Švedske u sećanje na Alfreda Nobela – je Claudia Goldin, profesorka koja je empirijski istražila položaj žena na tržištu radne snage. Koristeći pouzdane statističke metode koje minimizuju rizik greške i obmane, Goldin je raspršila neke raširene mitove.

Svako malo, ozbiljni finansijski mediji izveste da između muškaraca i žena postoji jaz u platama, a njihovi sagovornici sociolozi, politikolozi i poneki ekonomista zarobljen u ideološkom kavezu, za taj jaz okrive poslodavce koji iz nekog razloga diskriminišu. Evropske i druge državne birokratije to onda shvate ozbiljno i uzmu da se mešaju u plate i unapređenja.

Goldin je, međutim, pokazala da stvari nisu kao što isprva izgledaju.

Najpre, ako poredite različita zanimanja, dobićete različite prosečne zarade.

Među pilotima ima više muškaraca, među stjuardesama više žena, a piloti imaju veće plate. Poredeći polove, vi u stvari poredite zanimanja.

To je uglavnom poznata stvar za koju i nije potrebno obimno istraživanje. Zbog toga se, pre proglašavanja diskriminacije, porede ista zanimanja i isti nivoi obrazovanja. Tako nas je Bloomberg u jednom velikom naslovu obavestio da žene sa MBA diplomom zarađuju manje od muškaraca sa istom diplomom.

Ako su završili iste škole, zašto su im plate onda različite?

Za odgovor na to već jeste potreban ozbiljniji uvid u podatke. U nizu radova na ovu temu, Goldin i njeni koautori pokazali su sledeće.

Prvo, nije isto da li ste pre MBA studija radili u finansijama ili u ljudskim resursima. I kada su stepeni obrazovanja isti, razlike u koncentraciji na dosadnije ali zahtevnije i bolje plaćene stvari često idu u prilog muškarcima.

Važnije od toga, između muškaraca i žena postoji sistematska razlika u dostupnosti poslodavcu. Žene, najviše zbog trudnoće, prekidaju karijeru i to se odražava na plate. Goldin u svom radu kaže:

Porast razlike u zaradama tokom prvih 15 godina nakon završetka škole je uglavnom posledica razlika u prekidima u karijeri i u radnom vremenu. Žene imaju više prekida i češće rade sa skraćenim radnim vremenom.

U narednom radu, Goldin uvodi dodatne nijanse poredeći muškrace i žene na istim radnim mestima:

Jaz postoji jer radni sati u mnogim zanimanjima više vrede u pojedinim trenucima i kada su u kontinuitetu. Fleksibilno radno vreme se skupo plaća, naročito u korporativnom, finansijskom i pravnom svetu. … Podaci za MBA i za pravnike pokazuju da se porast u jazu nakon diplomiranja poklapa sa željom za većom fleksibilnošću rada zbog dece. Ovaj odnos je nelinearan, jer manji broj radnih sati smanjuje zaradu iznad proporcionalno. … Farmaceuti, sa druge strane, imaju linearniji odnos vremena i plata. Češće mogu da rade part-time a da i dalje ostanu u profesiji. 

Kao što vidite, sve je mnogo komplikovanije od uzvikivanja parola da neko diskriminiše žene.

Nalaz Claudie Goldin je da je jaz u platama najveći u profesijama u kojima morate biti raspoloživi u bilo koje vreme, bilo uveče ili vikendom.

U porodicama sa decom obično otac bude taj kojeg poslodavac može regrutovati u bilo koje doba.

Od majke male dece isti poslodavac to ne može da dobije. Kontinuitet i raspoloživost su poslodavcima važni i zato ih plaćaju. To je izvor dodatne zarade za muškarce i unapređenja u karijeri.

I zbog toga je jaz između polova prisutniji kod menadžera i advokata, a nema ga kod, recimo, farmaceuta gde stalna rasoloživost nije tako bitna.

Do ovakvih nalaza je Goldin došla obradom velikih baza podataka sa platama, profesijama, radnim satima i drugim varijablama kod muškaraca i žena.

Na kraju se njen zaključak slaže sa onim što bi osnovna ekonomska teorija rekla, da poslodavac diskriminacijom bez razloga može samo da izgubi.

Za sistematske razlike u platama ipak postoje neki suptilni, ne lako vidljivi razlozi. Goldin je njih otkrila i dobila zasluženu nagradu.