(Ne)nadležni

Nadležni nisu uradili svoj posao. Koliko često čujete tu rečenicu? Kladim se, veoma često, kao i svi u ovoj zemlji. Toliko često je čujemo da je postala jedna izlizana fraza na koju smo oguglali i postali gotovo neosetljivi, a koja nažalost vrlo precizno ilustruje realno stanje stvari.

Iza nje obično stoji nečiji nerešen problem, iza nje stoji nečija zagorčana svakodnevica, a sve češće iza nje stoje i uništeni životi i to ne u prenesenom značenju.

Tačno dvadeset i sedam puta obaveštavani su nadležni u Bačkoj Palanci da je oluja pokidala kablove pod visokim naponom i da kablovi, potpuno neobezbeđeni i neobeleženi, vise sa bandere. Visili su tako dve nedelje i za te dve nedelje su odneli živote trinaestogodišnjeg dečaka i pre toga njegovog dede.

Tek kad je nastradao dečak, nadležni su najzad došli i isključili struju kako bi Hitna pomoć mogla da priđe trinaestogodišnjaku kojem, ispostaviće se, više nije bilo spasa.

Premijerka Ana Brnabić će vam verovatno reći da sistem nije zakazao, ali to jednostavno nije istina. Da sistem funkcioniše, ljudi ne bi gubili glave na ovakav način. Da sistem funkcioniše, ne bi u tom sistemu trebalo tamo neke nadležne dve nedelje zvati 27 puta da im iznova objašnjavate da bi trebalo da uklone pokidani kabl, kako neko ne bi nastradao. Da sistem funkcioniše, već posle prvog poziva kabl pod visokim naponom bi makar bio adekvatno obeležen i obezbeđen.

Ima, stvarno, nekih stvari u kojima sistem zaista nije zakazao, čak bi se reklo da funkcioniše sjajno, možda je premijerka na takve stvari mislila. Kad su, na primer, građani Bačke Palanke revoltirani izašli pred opštinsku zgrade da izraze protest zbog tragedije, sistem je promptno upregao botove i pripadajuće medije da blate i napadaju ljude koji su izašli na ulicu.

Sistem je bio izuzetno funkcionalan i kada je zbog učešća na protestu trebalo da otpusti Željka Pejčića iz komunalnog preduzeća u kojem je radio. Dobio je otkaz samo dan nakon protesta. I to sve uz prateće „lekcije“ poput „šta ti imaš da šetaš“ i „sram te bilo“.

Sistem nije zakazao ni u slučaju Branislava Šušnice, predsednika opštine Bačka Palanka i šefa lokalnih naprednjaka, koji je verbalno napao novinarku samo zato što ga je pitala da li se zna koliko još opasnih mesta sa neobezbeđenim kablovima ima na području te opštine.

I ona je dobila jedno „sram vas bilo, treba da vas je sramota!“ od gospodina Šušnice, koji nije bio sposoban da vodi svoju opštinu tako da mu građani ne ginu od posledica oluje, ali je zato bio vrlo efikasan u napadu na zlu novinarku koja se usudila da postavi nezgodno pitanje.

I dok nadležni očigledno ne rade svoj posao na mnogim poljima (smislenije je pitanje ima li sektora u kojem neko nešto zaista radi), sa najviših pozicija nam objašnjavaju kako sistem nije zakazao i kako sve radi kao podmazano.

To je tek još jedan dokaz koliko je elita odrođena od naroda i koliko nema predstavu kako taj narod živi, a bogami i kako umire. A sve češće umire zbog ekstremne nesposobnosti i bahatosti onih koji u svojoj kosmičkoj uznesenosti ne nailaze na apsolutno nikakvu životnu prepreku, kojima su sva vrata i sve mogućnosti otvorene i kojima zaista, iz njihove perspektive, možda i izgleda kao da sistem nikad ne zakazuje i da sve funkcioniše besprekorno.

Da njima ispred vile pukne strujni kabl i padne na kapiju, problem bi bio saniran za tri minuta. Ali to nije naš svet. Mi u njega nemamo pristup. Oni u naš imaju, ali kad se povremeno spuste do nas, to verovatno doživljavaju kao zanimljiv safari u nekakvom životinjskom rezervatu, pre nego kao susret sa realnim ljudima koji imaju realne probleme.

Ali više ni banalne priče o znanju svih „toponima“ nikoga ne zanimaju, jer sve je više toponima u kojima je neko izgubio glavu zato što neki nadležni nije uklonio neki pokidani kabl. Možda ne bi bilo loše da se umesto učenja toponima, nadležni nauče o svojim nadležnostima i obavezama. Jeste da nije korisno za rejting, ali je korisno za živote ljudi.