(Ne)očekivana događanja u Grčkoj

 Proteklog meseca jedno od najinteresantnijih dešavanja u svetu je pobeda Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj. Vlada, koju predvodi premijer Cipras, a čiji je ključni igrač ministar finansija Varifakis, u dosadašnjem delovanju ostaje dosledna platformi kojom su ubedljivo dobijeni izbori. Najvažnija stavka te platforme je promena odnosa prema grčkom dugu, odnosno prema štednji kao ključnom elementu rešavanja grčkih finansijskih problema.

U prvim zvaničnim susretima predstavnika Grčke i EU (pre svega Nemačke) nije došlo do odstupanja od deklarisanih stavova. Dakle, nije došlo do približavanja. Ali ni vrata nisu sasvim zatvorena. EU insistira na tome da se poštuju pravila i dogovori. Ali dosadašnje poštovanje pravila i dogovora je upravo dovelo do pojave i jačanja Sirize jer su uslovi poštovanja pravila na granici izdržljivosti. Zbog toga i mislim da postoje nemali izgledi da će Grčka uspeti da „izboksuje“ neko ublažavanja u odnosu na postojeće uslove pod kojima će se dug vraćati. Postoji jedna stara izreka koja kaže: „Ako sam poveriocu dužan jedan milion, imam problem, ali ako sam mu dužan milijardu, onda i on ima problem“. I tu leži ključ rešenja. Da EU i Nemačka prihvate olakšavanje uslova pod kojima će se dug vraćati. Grci nisu tražili otpis duga, ali jesu tražili reprogram i refinansiranje tako da se stvore uslovi u kojima otplaćivanje neće gušiti privredni rast. Bez rasta društvenog proizvoda otplata duga nužno pogoršava stanje u domaćoj potrošnji i izaziva socijalne i političke reakcije koje su i dovele Sirizu na vlast.

Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“