Nepodnošljiva lakoća nemara

„Ludilo je kad stalno ponavljaš istu stvar, a očekuješ drugi rezultat.“

Ima li boljeg primera za ovu slavnu izreku od srpskih vlasti koje su provele poslednju deceniju podižući subvencije po grlu stoke, da bi kao rezultat broj grla svaki put pao, a mi kao nagradu za potrošene milijarde dinara, na kraju ostali, samo u periodu od 2018. do danas, bez petine celokupnog stočarstva?

Ali, nije to jedini primer. Mnogo šire od ovog, moglo bi se reći da naša vlast uporno ponavlja isti obrazac nonšalantnog nemara, svaki put čvrsto uverena u bolji ishod nego prošlog puta.

Uzmimo poslednji primer aviona Er Srbije, koji je pri poletanju sa surčinskog aerodroma udario u opremu na pisti i usput pokupio antenu, ostavivši putnike da prestravljeno gledaju u pocepano krilo metalne kutije u kojoj u tom trenutku kruže iznad Beograda.

Lako je odbaciti krivicu kompanije i sve svaliti na grešku pilota koji je morao da preleće nisko pored tornja da bi mu sa zemlje javili ima li uopšte točkove tamo gde bi trebalo da budu.

Ali, zašto je pilot napravio tu grešku? Kakav je to pilot? Čiji je to pilot? Čiji je to uopšte avion?

Ispostavlja se da tu nema ničeg što pripada Er Srbiji sem farbe kojom je na avionu napisano njeno ime.

Naš „nacionalni“ avio-prevoznik, decenijski gubitaš s veštačkim disanjem na državne subvencije, u stalnom pokušaju da smanji troškove, da nekako dođe do novca, nije samo putnike ostavio na mikroflašici vode i jednom keksiću umesto normalnog sendviča, soka i kafe, već je i sebe ostavio bez aviona i bez sopstvene posade.

Putnici Er Srbije danas se voze iznajmljenim avionima, kojima upravljaju iznajmljeni piloti. I dok to možda donosi fleksibilnost operacijama i finansijama Er Srbije, ono što trpi je pouzdanost. Da, sve su to licencirani piloti, ali koliko imaju iskustva? Koliko poznaju beogradski aerodrom, bazu sa kog svakog dana poleću? Koliku kontrolu kvaliteta Er Srbija uopšte može da ima nad svojim ključnim resursima – avionima i pilotima, ako svaki čas menja i jedne i druge, već po kretanju tražnje za avio-kartama?

Ili to i nije važno? Jer, šta će da se desi? Pa ni sad niko nije stradao, što se uopšte diže tolika prašina? Može to i ovako da ide. Biće to u redu.

Ovih par rečenica je vladajući motiv u svim oblastima državnog upravljanja u Srbiji.

Kao da stalno to govore: „Ma šta će da bude? Pusti ’stručnjake’, samo filozofiraju. Može to i ovako.“

„Može to i ovako“ je krivo i za kocke na Trgu republike koje sada vade i vraćaju asfalt jer su pre koju godinu smislili da projektant samo filozofira kad traži betonsku bazu, pa su uradili kako oni hoće.

„Može to i ovako“ je krivo i za potporni zid u Grdeličkoj klisuri koji se triput zaredom rušio jer su 11 puta menjali CIP-ov projekat dok nisu napravili onaj koji ne valja.

„Može to i ovako“ je krivo i za blato sipano u TENT-ove kotlove, zbog čega građani danas plaćaju 42 odsto skuplju struju, privreda duplo skuplju, dok šteta prelazi milijardu evra.

„Može to i ovako“ je krivo i za zapaljeni bager vredan 20 miliona evra, kom nisu na vreme zamenili gumenu traku.

Na kraju, „može to i ovako“ je krivo i za, drugu zaredom, obnovu bazena na Tašmajdanu, kom su prvi put napravili dubinu šest centimetara kraću od međunarodne norme, pa sad sve mora nanovo.

Pa su ga prvo rekonstruisali.

Pa prošle godine najavili rekonstrukciju rekonstrukcije.

Pa u oktobru odustali od rekonstrukcije rekonstrukcije.

Pa u januaru odustali od odustajanja od rekonstrukcije rekonstrukcije.

I sad će da potroše još dva miliona evra. Jer „može to i ovako“.

Kada ćemo shvatiti da ne može to i ovako, i zašto nikad?

Zato što su „oni“ u pravu. Stvarno može to i tako. Sve dok su građani spremni da svojim novcem plaćaju tuđe greške i da zaboravljaju da su neki građani „može to i tako“ platili i svojim glavama (slučaj helikopter; nesreće u Lučanima…), zašto bi se išta menjalo?

Kao odraz u ogledalu, ispostavlja se da nisu ludi oni jer se iznova i iznova ponašaju neodgovorno, svaki put očekujući da im baš tada nemar prođe bez posledica. Ludi smo mi jer im iznova i iznova dopuštamo takvo ponašanje, nadajući se da će ovaj put oni raditi drugačije.

Kako ide ona druga izreka, pametnome dosta.