Nezavisna Narodna banka ili organ vlasti?

Osnovni cilј Narodne banke Srbije po zakonu je postizanje i čuvanje cenovne stabilnosti; taj zadatak NBS je u protekle dve godine obavila prilično tralјavo jer je inflacija dostigla nivo od čak 16,2%. Ko god je čitao procene rasta inflacije koje NBS tromesečno objavlјuje u „Izveštaju o inflaciji“ u prethodnih godinu i po dana, mogao je da se uveri da je NBS u više navrata žestoko potcenila inflacione pritiske.

Tek je u aprilu ove godine inflacija blago smanjena sa 16,2% na 15,1%. To je nesumnjivo dobra vest, ali je inflacija i dalјe daleko od „cilјa“ NBS od 3%, uz dozvolјenu oscilaciju od plus-minus 1%.

Monetarne vlasti SAD i EU su nastavile da povećavaju svoje referentne kamatne stope, iako se na Zapadu inflacija znatno smanjila u odnosu na jesen prošle godine. U SAD je inflacija trenutno pala čak ispod 5% na godišnjem nivou, što nije sprečilo FED da i dalјe povećava kamatne stope. U evrozoni inflacija se takođe smanjila sa prošlogodišnjih skoro 10% na 7%, ali je ECB takođe nastavila sa povećanjem kamatnih stopa (slično se ponaša i Engleska banka). Tako je američki FED u maju podigao svoju referentnu kamatnu stopu na 5-5,25%, a ECB je svoju stopu povećala na nivo od 3,75%, dok je NBS odustala od dalјeg povećanja kamatnih stopa.

Više nema dileme da je klјučni uzrok inflacije preterano agresivna politika „kvantitativnog olakšavanja“ centralnih banaka (nekada se to zvalo mnogo jednostavnije „štampanje para“). Upravo iz tog razloga centralne banke danas zatežu monetarnu politiku; pored povećavanja referentne kamatne stope, centralne banke povlače i višak novca koji je emitovan u prethodnih 15 godina.
U takvim okolnostima bilo je logično da i NBS nastavi da povećava referentnu kamatnu stopu da bi se inflacija što pre „smirila“ i vratila u zacrtani okvir.

Međutim, Izvršni odbor NBS je ostavio referentnu kamatnu stopu na nivou od svega 6%, što je 9% ispod stope inflacije i 5% niže od stope bazne inflacije.
Teško je poverovati da su monetarne vlasti u Srbiji „pametnije“ ili „dalekovidije“ od klјučnih svetskih centralnih banaka kada su donele „hrabru“ odluku da referentnu stopu zadrže na 6% u uslovima kada je domaća inflacija tri puta veće od inflacije u SAD, a dva puta veća od inflacije u evrozoni. Logično bi bilo da je NBS nastavila da povećava svoju referentnu kamatnu stopu kada to i dalјe rade velike svetske centralne banke.

Naravno, politika povećanja kamatnih stopa ima i određenih neželјenih posledica – pre svega utiče na smanjivanje privrednog rasta. Ali kao što je već rečeno, po zakonu je osnovni cilј monetarne politike NBS stabilnost cena, a ne podsticanje privrednog rasta, što je cilј vladine ekonomske politike. Stoga će odustajanje NBS da u maju poveća kamatne stope za posledicu imati sporiji pad inflacije nego što je neophodno, kao što je i zakasnelo povećanje kamatnih stopa od strane NBS uticalo da inflacije dostigne nivo od 16,2%.

NBS je svojim poslednjim odlukama pokazala nameru da se dodvori političkim vlastima umesto da se čvrsto drži svog zakonskog mandata. Nije ovo prvi put da su odluke NBS politički inspirisane, ali postaje više nego očigledno da se Narodna banka pretvara u monetarni servis vladine politike forsiranja privrednog rasta po svaku cenu.