Niko neće sa liderom koji organizuje krađu

Nezadovoljni rezultatima izbora, članovi koalicije Srbija protiv nasilja  pokrenuli su kampanju za poništavanje izbora, tvrdeći da se radi o „do sada neviđenoj krađi“. Ta koalicija je inače tokom izborne noći kasnila u obraćanju medijima, a kada su se pojavili nisu saopštili svoju procenu rezultata, što je samo po sebi bilo nedopustivo i neozbiljno.

To je podsetilo na izbore 2022. godine, kada koalicija sa Draganom Đilasom na čelu nije imala procene izbornih rezultata jer im je „pala aplikacija“. Ovog puta koalicija je imala vrlo preciznu procenu rezultata, ali problem je što se njihova projekcija rezultata praktično poklapala sa rezultatima koje je pre njih izneo Aleksandar Vučić, pa su izbegavali da je saopšte.

Izborni rezultat koalicije uopšte nije bio loš, naprotiv, oni su dobili znatno više glasova nego pre samo godinu i po dana. Da podsetimo, koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije tada je dobila 520.469 glasova, Moramo 204.444 glasova i SDS-Nova, koja je tada nastupala sa jasnih prozapadnih pozicija, 63.560 glasova, odnosno ukupno 788.473 glasova.

Srbija protiv nasilja je dobila 902.644 glasa, odnosno čak 114.471 glas više nego pre samo godinu i po dana. Narodna stranka, koja je na prethodnim izborima bila deo koalicije, nastupila je samostalno uz jasne evroskeptične stavove, kao i SDS Borisa Tadića. Ako bismo sabrali sve tri koalicije iz 2022. godine, a bez SDS, rezultat – SPN je dobila 177.731 glas više. S druge strane, vladajuća koalicija SNS-a i SPS-a dobila je čak 126.744 glasa manje nego pre godinu i po dana.

Međutim, SPN je izmakla pobeda u Beogradu koja je, realno gledano, i jedina bila moguća. SPN sa koalicijom NADA (koja je pre izbora više puta izrazila spremnost da s njima formira vlast) zajedno će imati svega 49 od 56 potrebnih odbornika. Na iznenađenje svih posmatrača, osim agencije IPSOS, niko grupi građana „Mi – glas iz naroda“, sa famoznim dr Nestorovićem na čelu, nije davao ni teoretske šanse da prođu cenzus, a kamoli da dobiju preko 5% glasova u Beogradu. Nestorović je brže-bolje saopštio da sa Draganom Đilasom neće praviti nikakve dogovore.

U očiglednoj konfuziji što im je izmakla pobeda u glavnom gradu, čelnici koalicije su počeli da krivca za izborni rezultat traže, kako su rekli, u „ogromnoj, do sada neviđenoj krađi“. Problem je u tome što članovi biračkih odbora iz SPN nisu imali praktično nikakve primedbe na zapisnike sa birališta; ključni argument za krađu je dovođenje birača iz Republike Srpske da glasaju na lokalnim izborima u Beogradu.

Sumnje u „preseljavanje stanovništva“ ne samo iz Republike Srpske (snimljeni su autobusi sa glasačima u Beogradskoj areni) izneli su i međunarodni nezavisni posmatrači koje je upravo država Srbija pozvala.

Oni su rekli da tako nešto „nigde na svetu nisu videli“. Šef kancelarije OEBS za demokratiju i ljudska prava (ODIHR) je izjavio da su na izborima u Srbiji „registrovane ozbiljne nepravilnosti“. Čak je i američki Stejt department pozvao Srbiju „da istraži navode o neregularnostima na izborima“.

Nema nikakve sumnje da se izbori u Srbiji ne održavaju pod fer uslovima. Vlast ima ogromnu nadmoć u kontroli medija; pored toga zloupotrebljava sve moguće resurse kako bi popravila rezultat, predizbornim čašćavanjem penzionera i drugih grupa stanovništva, kao i raznim drugim metodama. Nema nikakve dileme ni da je vlast organizovala „dovođenje“ jednog broja birača na glasanje u Beogradu, ali i u drugim sredinama.

Sve to je uostalom bilo manje-više očekivano i prisutno i na prethodnim izborima. Ključni problem koalicije SPN je što su imali neubedljivu kampanju, koja očigledno nije uspela da motiviše tih 5% novih birača o kojima je Dragan Đilas govorio kao o uslovu za pobedu; nije mogla mnogo da im pomogne ni kampanja ProGlas, kao ni neprestano agitovanje za veću izlaznost medija koji nisu pod kontrolom vlasti.

Težak promašaj je bio i kandidat za gradonačelnika, koji ni u jednom trenutku nije pokazao da može da privuče bilo kog neopredeljenog birača. Ishitrena odluka Marinike Tepić da započne štrajk glađu na samom početku spora oko verifikacije rezultata, iako je to uvek krajnja mera kad su sve druge iscrpljene, samo je zakomplikovala situaciju.

Ako opozicija i CRTA uspeju da dokažu tvrdnje o masivnom preseljavanju stanovništva i teškim malverzacijama, vlast će biti ozbiljno uzdrmana.

Izvesno je i da će lično Aleksandar Vučić pretrpeti štetu kod međunarodnih faktora, jer niko neće hteti da ima bliske odnose sa liderom koji je organizator masovne krađe. Ako pak iz opozicije to ne uspeju, oni će pretrpeti ozbiljnu političku i reputacionu štetu.