Od Altaira 8800 i Kodak kamere do Sore

U godini pred nama, obeležavaju se dva jubileja iz oblasti tehnologije, čiji se značaj proteže na razvoj celokupne civilizacije proteklih pola veka.

Naime, u januaru 1975. godine, dakle pre ravno 50 godina predstavljen je računar Altair 8800, koji se smatra prvim komercijalno dostupnim personalnim računarom. Razvila ga je kompanija MITS i proizveden je u 25.000 primeraka. Koristio je procesor Intel 8080A i imao je memoriju od 256 bajtova. Cena sastavljenog računara je bila oko 500 američkih dolara što je, bez obzira na vrednost valute u to vreme, ipak bilo dostupno za pojedince koji se nisu nosili sa egzistencijalnim problemima. Smatra se da je upravo pojava ovog računara motivisala i Džobs / Voznijak dvojac, ali i ostale da nastave usavršavanje personalnih računara i uvedu ih početkom osamdesetih u veliki broj domova, širom sveta.

Drugi jednako značajan događaj, koji je ujedno i uvod u temu ovog teksta je izum prvog digitalnog fotoaparata, takođe 1975. godine, od strane kompanije Kodak. Događaj koji je nagovestio promene u celokupnoj  vizuelnoj umetnosti, i video produkciji generalno. Ova prva digitalna kamera imala je rezoluciju od samo 0,01 megapiksela, odnosno 100×100 piksela. Zapise je skladištila na traci i bilo je potrebno oko 23 sekunde trake za svaku fotografiju. Očitavanje i uvid u zapis se vršio na posebnom uređaju i monitoru.

Sada, tačno pola veka nakon izuma koji su trasirali put tehnologiji, desio se jedan takođe revolucionaran događaj iz sličnog domena – predstavljanje sistema veštačke inteligencije, koji radi po principu „tekst u video“, kompanije OpenAI, pod nazivom – Sora. Iako je najavljena još u februaru 2024, u decembru iste godine postala je i dostupna za pretplatnike servisa pomenute kompanije. Tadašnji prvi promo video Sore, gde su pokazane njene performanse i mogućnosti da, na osnovu svega par tekstualno iskazanih rečenica, kreira video snimak u vrhunskoj rezoluciji, „ušao je u trending“ na svetskom nivou i postao jedna od glavnih tema za prepričavanje.

Prikazi generisanih videa, sa motivima pasa koji se igraju u snegu, mamuta, terenskog auta koji se kreće nestvarno lepim pejzažima, samo su neki od primera u kom pravcu će se video produkcija kretati u budućnosti. Sora, međutim, nije usamljena. Novi sistemi generativne AI niču kao pečurke posle kiše. Poslednjih nedelja, društvene mreže su preplavili snimci antičkih gradova, grčkih i rimskih tržnica i foruma, koji izgledaju do te mere autentično da prevazilaze i najskuplje holivudske scenografije. I to je sve kreirano sa par kiikova i pretplatom od nekoliko desetina dolara. Ako vas interesuje kako je, na primer, izgledao život osamdesetih, samo pronađite jedan od naloga na nekoj od društvenih mreža sa tom tematikom i možete videti AI generisane video sadržaje na kojima su ljudi sa karakterističnim frizurama i odevnim kombinacijama iz tog vremena. Videćete i automobile dizajnirane u duhu osamdesetih, lepe dame koje uživaju na božićnom skijanju u Sent Moricu, konzumirajući penušavo vino u širokim džemperima. Sve to u koloritima filmova iz tog perioda za koje smo sentimentalno vezani.

Odmah nakon puštanja Sore u rad, već su se pojavili razni tutorijali koji prikazuju testiranje sistema, njegove mogućnosti i pojašnjavaju rukovanje istim. Svako zainteresovan može za relativno prihvatljivu naknadu da isproba mogućnosti ovog i sličnih sistema i kreira sadržaj koji je do skoro bio nezamisliv. Oživljavanje starih fotografija i davanje potpuno novog ruha nečemu što je bilo odavno zaleđeno u vremenu, samo su neke od mogućnosti. Naravno, sve ovo može voditi brojnim zloupotrebama koje su u suprotnosti sa etičkim, ali i pravnim normama, poput deep fake-a, ali o tome u nekoj drugoj kolumni. U ovom tekstu ćemo na tehnologiju gledati pozitivno s preporukom da iz nje izvučemo sve ono što je dobro. Kompanije koje se bave razvojem AI svakako neće časiti ni časa i gledaće da svoja rešenja unapređuju što brže i efikasnije. Nadamo se u okviru pomenutih pravnih i etičkih normi. Jer tehnologiju niko nikada nije zaustavio. I svaka kompanija koja je ignorisala njen razvoj, nije slavno prošla.

S tim u vezi bih da se vratim na početnu priču o Kodaku i prvoj digitalnoj kameri, jer ista nosi snažnu pouku. Zapravo je tu najveći kuriozitet činjenica da Kodak, i pored revolucionarnog izuma njegovih inžinjera, izgleda ni sam nije do kraja verovao u digitalni zapis slike, pa je na neki način opstruirao sopstveni pronalazak nastavljajući da potencira analognu tehnologiju i njene potencijale, sa svim propratnim proizvodima u kojima je ta kompanija nosilac značajnog udela na tržištu. Skupu školu je Kodak tada platio, a na krilima njihovog izuma, digitalne kamere nekih drugih proizvođača su narednih decenija osvajale tržište. Da bi dostigle takav nivo da danas više niko ne priča čak ni o pikselima, već o finim performansama telefonskih kamera koje proizvode takav kvalitet koji ni holivudski direktori fotografije nekada nisu mogli da postignu najskupljom analognom tehnikom. A kako stvari stoje, u vremenu veštačke inteligencije koje dolazi, mnogo toga će se moći i bez kamere.

Dragan Milić, advokat