Odmor bašibozluka

Pokušavam da ispratim sve važnije aukcije slika. Ili bar one koje organizuje Sotbi (Sotheby’s), Kristi (Christie’s) ili Doroteum (Dorotheum).

Ne samo što uživam da vidim zaboravljene primerke klasične i moderne umetnosti kako posle decenija obitavanja po depoima uglavnom preminulih kolekcionara, obaraju nove rekorde u izlicitiranim cenama.

Već što i dalje gajim nadu da će se pojaviti neka od zaboravljenih slika naših umetnika, koje su rasute po svetu, svojevremeno otkupljivane po raznim izložbama ili pak rađene po porudžbini, koje će neki milenijalci ili naslednici iz generacije X lišeni sentimentalnosti prema takvim delima bez problema poželeti da zamene za obrtna sredstva.

Ne napušta me ni nada da će se pojaviti neka od slika koje su opljačkane iz Narodnog muzeja u Beogradu, tokom prvog svetskog rata.

Iako zbog neprecizno vođene evidencije ili nedostatka iste nikada nećemo saznati šta je sve odneto iz naših muzeja na prostore zemalja koje su nas okupirale, za neka čuvena i poznata dela bilo je lako utvrditi da ih nije bilo po oslobođenju.

Jedno od njih je i „Guslar“ Paje Jovanovića, lični poklon slikara muzeju.

Tako, često maštam da će se ova slika ipak nekada i negde pojaviti, i sa nekim nepotpunim ili falsifikovanim provenansom osvanuti u aukcijskom katalogu neke aukcijske kuće koja će je ne znajući njeno stvarno poreklo oglasiti na prodaju. Tada razmišljam i da li bi naše ustanove kulture reagovale, da li bi u najmanju ruku učestvovale na licitaciji i tako vredno delo otkupile za naše muzejske zbirke.

Optimizam je počeo da me popušta kada je 2018. godine na aukciji kod Sotbija, remek delo Paje Jovanovića „Dva bašibozluka ispred kapije“ prodata nepoznatom kupcu za čak 465.000 funti.

Ovde je manje važna činjenica što je ova slika na kraju izašla na preko pola miliona evra, već je važno to što se među ponuđačima nije našao niko u ime Republike Srbije. Posedovanje i povratak ovakve slike u našu zemlju mora biti pitanje visokog prioriteta za sve muzejske radnike, a oni koji upravljaju budžetom moraju imati sluha za takve trenutke.

Međutim, ovog novembra zasvedočili smo jednom događaju nekarakterističnom za dosadašnji decenijski odnos Republike Srbije prema umetničkim delima naših autora u inostranstvu.

Slično kao i 2018, oglašena je na prodaju opet kod Sotbija, još jedna slika Paje Jovanovića iz iste orjentalne faze umetnika, sličnih karakteristika i formata.

Ovaj put ne sa motivom dva orjentalna razbojnika, već jednog. Naziv slike je „Odmor bašibozluka“ i izrađena je tehnikom ulje na drvenoj podlozi.

Ispratio sam aukciju, bez posebnih očekivanja, koja je okončana izlicitiranom cenom od 304.800 funti. Koja ja ovaj put bila i očekivana, s obzirom na razultat prethodne aukcije sličnog umetničkog dela.

Međutim, kasno uveče me prilično iznenadila i rekao bih obradovala vest, da je sliku na licitaciji kupio Muzej Grada Beograda.

Da podsetim, ovaj muzej već upravlja legatom Paje Jovanovića, koji broji 211 njegovih dela. Tako da je sasvim logičan sled da se i toj kolekciji doda i ovo važno remek delo našeg velikog umetnika, posebno jer muzej i pored velikog broja Jovanovićevih slika, do sada nije imao nijedno delo iz njegove orijentalističke faze.

Ovim povodom oglasio se i sam muzej sa obrazloženjem da ovo delo predstavlja jednu od najlepših slika ove Jovanovićeve slikarske faze, se izvanrednom minucioznošću detalja, izuzetno vešto dočaranih planova u kompoziciji.

U javnosti su se pojavile oprečna mišljenja o tome da li je sada trebalo odvojiti ovoliku sumu novca za umetničko delo i da li je država mogla naći bolju svrhu da ih utroši.

Što se mene tiče, kao ponosni autor jedinog objedinjenog monografskog dela na temu prava likovne umetnosti kod nas, lično nemam dilemu.

Povratak umetničkih dela značajnih za naš nacionalni i kulturni identitet, mora biti među prioritetima. Bez namere da osporim postojanje i drugih prioriteta.

Vreme prolazi, novac se troši, a umetnička dela ovog ranga moraju ostati na zidovima naših muzeja ili u legatima umetnika.

Podsetio bih i da je nedavno u žižu  javnosti dospela i tema o Pajinoj slici „Stražar“, zaplenjenoj na aerodromu Nikola Tesla, nakon što je putnik nije prijavio carini.

Ovaj postupak su pratila razna obrazloženja i medijska obraćanja, ali bilo kako bilo, i ova slika je na kraju završila u Muzeju Grada Beograda.

Vezano za temu, a poređenja radi, nedavno sam se obreo u jednoj za nas dalekoj zemlji na istoku.

Prilikom posete njihovom nacionalnom muzeju, ispod većine artefakata, ne samo vezanih za njihov identitet, već i za antiku, kao i za susedne zemlje, stoji godina i datum akvizicije predmeta na nekoj od svetskih aukcija.

Dakle, iza svega stoji vizija, nacionalna strategija i plan da se umetnička dela unose u zemlju.

Dragan Milić je advokat.  Pruža usluge pravnog savetovanja i zastupanja pravnih i fizičkih lica naročito u oblastima autorskog prava i industrijske svojine, medijskog, internet i IT prava, uključujući zaštitu podataka ličnosti i pravno savetovanje vezano za implementaciju GDPR-a u poslovanje domaćih i stranih pravnih lica.