Pad Jupitera

Predsednik Francuske Emanuel Makron je zbog svog stila vladanja nazvan Jupiterom; taj nadimak mu je očigledno prijao. U francuskom političkom životu, u Petoj republici, kao nasleđe De Golove vladavine, predsednik ima određen „kraljevski oreol“. Taj „oreol“ je prilično izbledeo posle  Širaka, Sarkozija i Olanda, sve do pojave Makrona, koji je umislio da je bar kao De Gol, ako ne i veći državnik od njega.

Tako je krupni kapital koji je, na čelu sa najbogatijim Francuzom Bernarom Arnoom, stajao iza Makrona, postigao cilj; instaliran je njihov kandidat.  Naravno, on je odmah počeo i da ispunjava njihovu agendu; smanjeni su porezi za najbogatije slojeve društva i ukinuto je progresivno oporezivanje kapitala; izmenjen je zakon o radu; uvedeni su posebni porezi kojima su oporezivane čak i male penzije i ukinuto je indeksiranje penzija sa inflacijom; smanjena je državna pomoć za stanovanje; ukinuta je mogućnost maturantima da mogu upisivati fakultet po želji. Makron je uspeo i da suzbije proteste sindikata; činilo se da njegovim „reformama“ niko ne može stati na put.

Ali, Makron kao da je zaboravio da je njegova prava glasačka baza bila samo skromnih 25 odsto glasova dobijenih u prvom krugu. Nezadovoljstvo skoro svih stanovnika Francuske kojima ne cvetaju ruže u neoliberalnom poretku kulminiralo je prilikom uvođenja posebnog nameta na dizel i benzin.

Usledio je protest koji niko nije očekivao, posebno posle sloma prethodnih demonstracija koje su organizovali moćni francuski sindikati. Posle banalnog poziva na „Fejsbuku“, praktično niotkuda su se pojavile mase „žutih prsluka“, koje su počele sa blokadom kružnih tokova u predgrađima, da bi vrlo brzo nezadovoljnici napravili pravi mali ulični rat u Parizu, sa demoliranjem elitnih prodavnica na Jelisejskim poljima.

Treba imati u vidu da je posle niza afera, od arogantnog reagovanja tokom razgovora sa građanstvom pred kamerama, preko skandala oko enormnih troškova za renoviranje bazena u vili ili kupovine escajga, pa sve do prikrivanja problematičnog telohranitelja-siledžije, Makron uspeo da iziritira skoro sve obične Francuze. Stoga nije ni čudo što se protest naglo proširio (proteste je podržalo preko 70 odsto stanovnika), pa je i Makron brzo kapitulirao. Odustalo se od povećanja taksi na gorivo; ukinuto je posebno oporezivanje najnižih penzija; povećan je minimalac za 100 evra. Procene su da je Makron time kreirao dodatnu rupu od 20 milijardi evra u budžetu (čime je, kao i njegovi prethodnici, prekršio tzv. mastriške kriterijume).

U vodećim zapadnim medijima popuštanje pred zahtevima protestanata nazvano je Makronovom tragedijom. Da parafraziramo Batu Stojkovića iz „Balkanskog špijuna“ – Jupiter pao!