Panter protiv tigra i ostala čuda

Evo scenarija za jedan video koji, nažalost, još uvek nije napravljen, a baš je bilo potrebe. Jer događaji od državnoga značaja ovako treba da se najavljuju.
Elem. Na slici se ređaju crno-beli kadrovi regionalnih i međunarodnih lidera, tu i tamo neka značajna zgrada, može i Evropski parlament, sujeverja radi.
Muzička podloga je napeta i kroz nju se probija dubok spikerski glas. Sa naglašenim dramatičnim pauzama, izgovara se sledeći tekst:

„Čovek koji nikad ne spava… bori se pod budnim okom… svih Njih koji nas pritiskaju… protiv Onog koji više neće ni nalepnice.
Akcija… Uzbuđenje…  Rasplet… Briselski Pregovori, nova sezona.
Na televizoru, tabloidu i mobilnom, pored Vas.
Pratite u toplom, u gaćama. Sram Vas bilo, nezahvalne.“

E, tako to treba obeležavati, a ne da nam se dva dana pred briselsko ćaskanje saopštava kako „pouzdani izvori saznaju“ da će se ono održati. Kao da se o tablicama u KM i/ili stolicama u UN raspravlja po modelu „aj` svrati ako imaš malo vremena“. No, batalimo sad već tradicionalno briselsko natezanje, nego konstatujmo da svi događaji od značaja za skretanje nacionalne pažnje zaslužuju uzbudljivije i živopisnije najave, takozvane „trejlere“ naših života. Da „bindžujemo“ Ovu Sezonu kao ljudi, a ne da se zlopatimo od epizode do epizode.

A događaja, onoliko. Pa recimo: pre briselskog ćaskanja, po severu zemlje šetkao se panter. I to je nekako prošlo, traljavo, ako izuzmemo veličanstvenu sugestiju objavljenu u medijima da, citiramo, eventualno pozovemo apatinskog inspektora za zaštitu životne sredine, ako se sa panterom sretnemo. Završen citat. Te da ga tako, valjda, obavestimo da ne samo što je zaposlen u državnoj upravi, već i koji mu je naziv radnog mesta.

Traljavo, rekosmo. Nije bilo ni sirena koje zavijanjem pozivaju građane da nikako ne izlaze iz kuća, kao da je korona ponovo navalila na bake i deke, ili kao da je – ne daj Bože – ponovo neko grozomorno pomračenje sunca. Moglo se najaviti i da je panter krenuo ka Beogradu, u nameri da napadne sam Državni Vrh, koji je i inače ugrožen mnogobrojnim zaverama, što su, pa opet, monotono reprizni događaji za sebe. I umesto da se panter malo igra sa stvaraocima ekonomskog tigra, sve se završilo jednim velikim „tjah“. Pa je tako, nakratko, ostala samo fudbalska reprezentacija, kao poslednja nada da se prikazivanje nebitnog ima čime dopuniti i nastaviti, te da se sveukupni tragični kraj ovog igrokaza ima čime još malo odložiti. VAR i Katar, jadna neka pomoć.

Sva navedena nedramatičnost vodi ka tome da Dragi Gledaoci vrlo uskoro, umesto spektakularnim događajima, pažnju poklone ne tako spektakularnoj situaciji. A ona je, pritom, i krajnje jednostavna za praćenje: sve je skuplje, sve se manje ima i sve nas manje ima. Političko, privredno i bilo koje drugo obećavano čudo nije se desilo, nema „neočekivane sile“ da spase stvar, ubrzano se troše i rasprodaju poslednje zalihe državne „srebrnine“, na kojoj je počivala ovdašnja stabilokratija. Od takve situacije malo toga može da skrene pažnju.

U nekim drugim vremenima možda bi i pomogli zahtevi za doživotnom vlašću ili upozoravanje da do sledeće (strašne) zime „ko živ ko mrtav“. A drugačije bi u javnosti odjeknulo i diskutabilno nekoordinisano podizanje ogromne slike Bilija Pitona iz filma „Maratonci trče počasni krug“, a ispred navijačke tribine. Džaba, u ovakvim danima je slaba vajda od tako nategnutih pokušaja distrakcije.
Jeste to taj krug, ali nije više to taj film.
Za ovaj je potreban neki novi scenario.
Vidimo se u trejleru.