Paradajz u liftu
Ove izjave su, naime, privukle posebnu pažnju jer nekako plene svojom, ‘ajde da tako kažemo, lucidnošću.
Najpre je polovinom godine, najavljujući projekat izgradnje jeftinih državnih stanova, rekao kako postoji „to neko istraživanje“ prema kojem građani koji žive na nižim spratovima imaju više dece nego oni koji žive u beskrajnim visinama solitera.
Zatim je u septembru Vučić govorio o pogibiji dvojice radnika na gradilištu Beograda na vodi i tom prilikom je citirao (opet) istraživanje koje kaže da u Americi na svakih 10 sekundi pogine po jedan perač prozora. Ili nekih 3.153.600 perača godišnje, kad se sve to preračuna. Da li je ovo bio neoprostiv gaf ili dobro osmišljen spin, kako mnogi misle, tek ispostavilo se da je „istraživanje“ izmišljeno i da je objavljeno na američkom satiričnom sajtu The Onion.
Taman kad smo mislili da je zaboravio na misterioznu korelaciju između spratnosti i plodnosti, Vučić ju je ponovo pomenuo polovinom oktobra, samo što je ovog puta izjavio da se, „po istraživanju koje smo radili“, manje dece rađa u višespratnicama. Nije precizirano ko je radio istraživanje, gde, kada, na kolikom uzorku i kojom metodologijom (u stvari, ovo možda i ne moramo da znamo), ali je valjda pretpostavljeno da bi mi, građani, predsedniku trebalo a priori da verujemo, bez preteranog ulaženja u detalje.
I ta pretpostavka bi možda bila u redu da još nemamo negde u memoriji tu prokletu činjenicu da je predsednik Vučić takođe onomad ustvrdio da čeri paradajz predstavlja „mutaciju ribe list i paradajza“. Ovako, ta pretpostavka nije u redu i nameće pitanje koje to izvore informacija predsednik Srbije uopšte koristi prilikom donošenja odluka i davanja izjava?
Dobro, pitaćete vi, ali u čemu se razlikuju sve ove pobrojane izjave od bilo čega što inače govori, a što je ili teško proverljivo ili, ako se i proveri, često bude dokazano kao netačno?
Najveća razlika je u tome to što ove izjave uopšte ni ne moraju da se proveravaju da bi bilo jasno da su podaci koji su u njima u najmanju ruku sumnjivi. Kada predsednik govori o tome da smo treći u Evropi po privrednom rastu ili da smo lider u regionu po nečemu, iza toga verovatno stoji neki zvaničan podatak, makar i ispinovan, kojim ta izjava može koliko-toliko da se potkrepi.
Sa druge strane, iza tvrdnji da je čeri paradajz nastao mutacijom ribe list ili da u Americi dnevno gine 8.640 perača prozora može da stoji ili neki opskurni sajt koji se bavi teorijama zavere ili, u boljem slučaju, neki američki Njuz.net. U oba slučaja imamo krajnje ozbiljnu situaciju da predsednik jedne države dozvoljava sebi da tako nešto uopšte citira, a kamoli da na tome bazira bilo koju državničku odluku.
Da ne budemo nakraj srca, donekle možemo da ga razumemo. Ako redovno prati sadržaje svojih omiljenih medija, u celom tom ružičastom imaginarijumu ponekad nije baš najjasnije šta je istina, a šta ne. Teško je razlučiti šta je realnost a šta rijaliti, gde se završava „Zadruga“, a počinje „kao“ informativni program i gde se zaustavlja Željko Mitrović u gondoli, a kreće Vučić u kamionu na Koridoru 10.
Sve je to prilično zbunjujuće i može čoveku da zamagli percepciju i gurne ga na informativnu stranputicu. I ko nam onda garantuje da na nekoj sledećoj konferenciji za medije nećemo čuti recimo da je „Zadruga 2″ podigla srpski BDP za 10 odsto, da će prosečna plata učesnika „Parova“ do kraja godine porasti na 5.000 evra mesečno ili da ćemo od Kineza dobiti leteće automobile, a zauzvrat im uvaliti svinjske papke?
Ali dajte da ipak bar malo povedemo računa. Ako ni zbog čega drugog, a ono makar zbog ovih koji i žive na višim spratovima i imaju gomilu dece.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs