Paralelna stvarnost u izgradnji

Da li ste u poslednje vreme primetili nešto neobično? Dobro, loše pitanje, živite u Srbiji. Da li ste primetili da ovdašnja stvarnost iznova i iznova dobija jednu pervertiranu, uvrnutu i ružnu verziju, jedan potpuno naopak odraz u ogledalu prepunom neravnina i devijacija? Da li ste primetili da realnost u prodržavnim medijima i izjavama funkcionera ima sve manje veze sa ovom našom, u kojoj svakodnevno obitavamo?

Ako je za utehu – a nije – sve je počelo pre pet-šest godina. Aktuelna vlast, čije kompletne poluge od tada do danas u različitim inkarnacijama drži lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, od samog početka svog funkcionisanja gradi paralelnu državu u državi. Nakon što je uspostavljen osnovni skelet, sačinjen od političke infrastrukture, lojalnih privrednika i medija, moglo je da se počne i sa finim podešavanjima.

Srpska napredna stranka je, poput gigantskog usisivača, usisala sve što je mogla. I usisava i dalje. Međutim, bilo je i onih koji su pružili otpor. Za ono što naprednjaci nisu uspeli da „pojedu“, odlučili su da naprave svoje verzije. Tako smo u prethodnih nekoliko godina dobili mnogo paralelnih loših kopija koječega. 

Nisu uspeli da podjarme nekoliko nedeljnih magazina? Nikakav problem, napravili su svoj. Napravili su čak i ekonomski mesečnik „sličan“ ovom. Smetaju im portali koji se bave istraživačkim novinarstvom? Pokrenuli su svoj pseudoistraživački projekat. Režimski satirični šou? Možda biste pomislili da je ta ideja previše suluda, ali kao odgovor na satirične emisije, oni su stvorili čak i svoju pseudosatiričnu emisiju, verovatno prvu i jedinu u istoriji koja se bavi isključivo kritikovanjem opozicije i političkom propagandom u korist vlasti.

Ceo projekat je danas već toliko uznapredovao, mada bi možda bilo podesnije reći – metastazirao, da vlast na dnevnom nivou oponaša gotovo sve što vidi oko sebe, a za šta proceni da je ugrožava. I ne samo da oponaša, već se u tome takmiči sa originalima.

Kada su pre nekoliko meseci započeli građansko-opozicioni protesti zbog prebijanja lidera Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu, vlast se nije previše uzbudila. Mislili su proći će. Međutim, kada nije prošlo, predsednik Srbije je rešio da i on pokrene svoje „proteste“ odnosno kampanju „Budućnost Srbije“, u okviru koje iz nedelje u nedelju obilazi različite okruge u zemlji. Dakle, opet kopija. 

Konstantno potencirajući da na njegovim skupovima čak i u najmanjem selu ima više ljudi nego na najvećim opozicionim skupovima, Vučić je uzgred i tu preuzeo gomilu tema i poteza od opozicije. Opozicija upadne u RTS i upravu Grada Beograda, naprednjaci upadnu u opštinske prostorije Šapca i Paraćina, valjda jedine dve opštine u Srbiji u kojima nisu na vlasti. Pojavi se informacija da će demonstranti stupiti u štrajk glađu, naprednjaci odmah najave da će i oni štrajkovati glađu i to duže od opozicije. Ljudi iz Lokalnog fronta prevale pešice put od Kraljeva do Beograda da bi stigli na protest, vlast najavi da će njihovi ljudi na veliki beogradski miting doći pešice čak sa Kosova. Brže, jače, bolje! 

Kao vrhunac apsurda, veliki miting SNS-a 19. aprila nazvan je „Stop nasilju“, a podsetimo da je prvi građansko-opozicioni skup nosio naziv „Stop krvavim košuljama“ i organizovan je upravo zbog nasilja nad jednim opozicionim političarem. Time je praktično zatvoren krug. Od žrtava su napravljene siledžije. 

O tome koliko je licemerno da ime „Stop nasilju“ skupu nadene stranka čiji su funkcioneri optuženi za paljenje kuće novinara i seksualno napastvovanje, čiji su ljudi maltretirali novinare na predsedničkoj inauguraciji i čiji su visoki gradski čelnici naredili da se ceo jedan kvart divljački sruši usred noći, izlišno je pričati. A većina medija verovatno i neće.

Koliko će daleko otići ova paralelna stvarnost u izgradnji, niko ne zna. Da li je to kula od karata ili kineski zid, takođe niko ne zna. Jedino što sa sigurnošću znamo – znamo ko se svakog jutra pogleda u svom potpuno deformisanom ogledalu i iskreno se oduševi onim što vidi.