Pismo Novoj godini

Draga Nova godino,

U razmišljanju šta pisati za novogodišnji broj Nove ekonomije, nije doneta odluka da se razmatra slobodoljubivi Novi Zakon o policiji. Niti da se šta zabeleži o Novim Šampionima sveta u fudbalu, kao ni o Novom Šampionatu u incidentima na formalnom jugu jedne priznate i neformalnom severu druge nepriznate države. Svačeg nečeg ima novog u decembru i januaru, ali Nova godina je valjda ubedljivo najnovija, po starešinstvu, tradiciji i značaju. Te tako da, eto, Nova godino, dozvoli da Ti se uz nekoliko reči ovde obratimo. Red je, ako ništa drugo, da Te ne ureknemo.

Na početku, izvini što ne upućujemo onaj tradicionalni pozdrav „Srećna Nova godina“. Naime, iskustveno smo utvrdili da to željenje sreće donosi samo nesreću, a što su dokazale stare Nove 2020, 2021, i 2022. Dve godine pandemije, jedna sezona nedostatka transporta, logistike i robe, jedan rat i jedno dva-tri poskupljenja svega postojećeg – govore da u Srećnoj novoj, po pravilu, ima malo toga istinski srećnog. U tom smislu, najviše što možemo da poželimo jeste da budeš makar malo više srećna no što su srećne bile ove nesrećne godine iza nas. I u tome ti želimo svu sreću, jer zadatak uopšte nije lak. Tako nam nove ekonomske krize.

Nadalje, da se dogovorimo da nema varanja ni lažnog identiteta. Ako se predstavljaš kao Nova godina, onda bismo ljudski zamolili da to zaista i budeš, a ne tamo neka presvučena stara godina. Ne treba nam 1987. na primer, nagledali smo se Osme sednice, majke svih zaklinjanja da smo dogodine negde – gde ne možemo da budemo. Ne treba nam ponovo 1918. godina i nova španska groznica, kao što nam ne treba ni nova 1914. godina, u kojoj će imperije pred izumiranjem nepotrebno utvrđivati svoje nove granice. O tome da ne želimo ni Novu 1992, ni Novu 1999. godinu, da ne pričamo.

A od Nove 2000. godine se odustalo i kad je bila zaista nova, a kamoli kad bismo, dvadeset dve godine kasnije – a ne zna se ni ko ni kako – počeli iznova da je živimo. A nove ratove nema više ko da vodi: jedni su u EU, drugi u NATO, a oni treći su u nadi da će ih to što su nigde ipak odvesti negde. Time je onemogućena i nova 1941. godina, čisto da se i to evidentira.

S druge strane, bilo bi lepo da u ovoj Novoj godini ni nema mnogo novog. Pa, na primer, zaista nismo zainteresovani da saznamo kakve sve nove okolnosti mogu nastati kad negde zvekne neka nuklearna naprava, radioaktivni oblik vijagre za ostarele posedovaoce kofera kojim se aktivira atomski rat. Ili šta se sve novo može desiti kada istovremeno pukne vrednost dolara, evra, kriptovaluta, nekretnina i svega ostalog, čiju vrednost je kreirala gigantska globalna pumpa za finansijske balone.

Takođe, ne zanima nas šta se novo jede na pijaci u Vuhanu, šta je novo u novim vanrednim obraćanjima, ni ko su nove zvezde ovdašnjeg političko-zabavnog rijalitija. U obzir ne dolaze ni novi izbori koji se organizuju na stari način, nove frekvencije koje se dodeljuju uz pomoć starih kriterijuma, novi investitori sa starim subvencijama ili građevinskim dozvolama. Zapravo, da to nekako može, najradije bismo ponovili ovu godinu i pokušali da popravimo sve novo u njoj. Da je ponovimo, u svakom zamislivom smislu te reči.

Sve u svemu, draga Nova godino, ako bi sledećih 365 dana moglo da se živi sasvim prosečno, do granice sa dosadnim, bez neželjenih uzbuđenja i senzacija, bili bismo Ti veoma zahvalni. Protekle godine su bile za pamćenje, a želimo da ih zaboravimo. Tebi želimo da Te ne zapamtimo, te da po tome budeš nezaboravna.

Budi, dakle, onakva kakva nam godinama nisi bila.

Ako ikako možeš.