Planinska ogledna dobra

Jeste li skoro bili na planini? Niste? Nije uopšte loše otići bar na nekoliko dana, ustati rano ujutru, šetati ili brzo hodati po šumi bar sat vremena, pa to ponoviti predveče kad prođe vrućina. Razbistri čovek glavu, sabere misli, duboko diše, popusti mu stres i nekako se bolje oseća.

To sve naravno ako se kloni onog urbanističkog rugla i haosa koji vlada „u centru“ ovih naših nekoliko turističkih planina. Ali nije loše svratiti ni u taj centar i malo bolje zagledati hotele, stambene zgrade, zgradurine, solitere, čitave lamele koje svedoče ne samo o alavosti investitora i nedostatku predstave šta je planina a šta, na primer, Blok 45, nego daju ideju za jednu korisnu akciju. U skoroj budućnosti.

Kad se ova naša zemlja Srbija oslobodi ove mafije koja ju je zarobila i zaposela, pa je nemilosrdno pljačka i neumereno se bogati, biće neophodno da se krene u potragu za tim novcem. Nekoliko dobrih ekipa neizostavno bi moralo da krene na planine.

Pa onda redom: zgrada po zgrada, lamela po lamela, hotel po hotel. Dobar dan, mi smo istražni organi, ko je vlasnik ove lepe građevine. Ako su zidane legalno i uknjižene, nominalnog vlasnika imamo. Ako su građene nelegalno, kako narod zove „na divlje“, naložiti da se vlasnik hitno pojavi. I onda pitati čoveka – koji je izvor kapitala za ovu lepu građevinu. Drugo je pitanje – da li je na to plaćen porez.

Ako vlasnik dokaže poreklo kapitala i iznese potvrde o plaćenom porezu, hvala gospodine, srećan rad, idemo dalje. Ako, pak, ne pokaže, nekretnina se privremeno oduzima dok u zadatom roku ne donese tražena dokumenta. Ukoliko prođe rok, a dokazi o poreklu novca i plaćenom porezu ne stignu, vlasnik se predaje istražnim organima, a nekretnina mu se oduzima.

Šta ako onaj ko se predstavio kao vlasnik to u stvari nije? Odnosno formalno se tako vodi, ali novac mu je dao neko drugi? Pa sad, kad se situacija promeni, kad se uspostavi pravna država, kad svi shvate da je vreme opšteg otimanja prošlo i da će institucije stvarno da se bave svojim poslom, lakše će se odlučiti da kaže ko je stvarni vlasnik, a ne da leži na robiji i da mu se konfiskuje sva imovina. Pa i ona koja je stvarno njegova.

Isti princip treba primeniti svuda: i u Beogradu i u ostalim gradovima Srbije. Čiji su najbolji lokali po centru grada, čije su zgrade i sve što se vidi. Trajaće neko vreme, trebaće poštenih i stručnih ljudi, ali će se sigurno i te kako isplatiti, i to ne samo direktno, finansijski, nego i vrednosno.

Biće potrebno zaista opšte resetovanje društva. A za to je najbolje da narod vidi i da svakog dana gleda „šta su radili oni bivši“. Bar jedna stvar da se prepiše od ovih tada već bivših.

Raznih ćemo se mi čuda tada nagledati, razne šokantne informacije ćemo dobiti, to je sigurno. Kada ovih dana istraživački portali objavljuju informacije koliko su se pojedini državni službenici obogatili, a to su desetine miliona evra samo u toj površnoj proceni, nekako se javnost ne uzbuni previše. Jasno je i zašto – sad smo zabavljeni pitanjem kako da se svih njih oslobodimo, posle ćemo misliti o novcu.

A ne možemo sebi ni da predstavimo koliko je, recimo, 13 miliona evra, promiče nam čak i pitanje kako je osoba koja je pokazala da ni napisanu rečenicu ne ume da pročita, Irena Vujović, uspela da stvori toliku imovinu.

Kad je uporedimo sa navodnom imovinom nekih od najviših vladajućih funkcionera kao što su naprednjak Bratislav Gašić ili socijalista Novica Tončev (izgleda da su u nemilosti, pa informacije o njima lakše procure) od 25 ili 30 miliona evra, onda nam još deluje skromno. Ili je ovo što je pronađeno samo vrh ledenog brega.

Da bi se dublje zakopalo, mora se videti i čija su preduzeća, odakle je novac dolazio i gde je odlazio. Pa se to onda grana dalje. Pune ruke posla.
To je postupak za ove koji nisu umeli da novac sklone u poreske rajeve i na račune po inostranstvu, već su ulagali u građevinu, tu nema ničega sofisticiranog. Ovi drugi, sposobniji, mogu se prepustiti i vrhunskim stručnjacima, profesionalnim lovcima na takve slučajeve. Ugovori se sa njima visok procenat nadoknade za uspešno obavljene zadatke i samo se puste da rade.

Samo pod tim uslovima neće nam se ponoviti epilog kome smo svedočili posle 2000. godine. Bombastično najavljena akcija potere za iznetim srpskim novcem tokom 90-ih (tad je glavna destinacija bio Kipar) završila se totalnim fijaskom. Ništa, eto, nije pronađeno. Ili bar ništa nije prijavljeno.

Ako se ova akcija čišćenja i povraćaja novca opljačkanog od građana Srbije ili stečenog nelegalnim radnjama ne sprovede temeljno i uspešno, besmislena je formalna promena vlasti.

Jeste, nećemo više na svim TV stanicama gledati Vučića (ili možda hoćemo, samo u drugom kontekstu), ali ako vlasnici svega u Srbiji ostanu isti, ništa nismo uradili. O tome treba misliti na vreme, a sad je to vreme.