Politika i dalјe kroji kapu u EPS-u

Transformacija EPS-a iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo krajem marta obrazlagana je potrebnom za modernizacijom EPS-a; ta priča je počela još 2014. godine dok je Zorana Mihajlović bila ministarka energetike, da bi je nastavila aktuelna ministarka Dubravka Đedović.

Ali da sve to ne ide baš tako „glatko“ i slatko, pokazalo je dvomesečno kašnjenje u formiranju novog Nadzornog odbora; toliko je trebalo našoj vladi da nađe „6 stručnjaka“. Već tu se može postaviti pitanje – ako je transformacija EPS-a tako bitna, zašto novi NO nije izabran već početkom aprila, kada o njemu odlučuje samo ministarka Đedović kao jedini član Skupštine akcionarskog društva?

Inače, troje članova NO su iz Norveške, i svi su inače zaposleni u norveškoj državnoj kompaniji Statkraft; pored njih su u NO i tri i naša „eksperta“, od kojih samo jedan ima znanja iz elektroenergetike, dok preostala dvojica dolaze iz IT sektora i finansija, a tu se našao i jedan predstavnik sindikata.

Da stvari ne stoje nimalo dobro pokazuje i to što je prvi potez NO bio smena direktora Miroslava Tomaševića, bez ikakvog obrazloženja. Pritom, ne tako davno, ministarka energetike Dubravka Đedović je izjavila da će Tomašević ostati direktor sve dok ne bude izabran novi na „međunarodnom konkursu“, na kome će i on imati priliku da učestvuje. Toliko o kredibilnosti ministarke Đedović, koja je inače u više javnih istupa pokazala da o energetici i ne zna baš mnogo.

Smena Tomaševića nije nikakvo iznenađenje. Početkom juna došao je i u otvoreni sukob sa ministarkom Đedović kada je izjavila da je EPS prinuđen da uvozi velike količine uglјa zbog problema sa proizvodnjom uglјa. Na to je Tomašević promptno reagovao saopštenjem gde je obrazložio da se radi ne o problemima u proizvodnji, već o neophodnim i unapred planiranim remontima, o čemu je i Ministarstvo energetike bilo blagovremeno obavešteno.

Rezultati Tomaševića na čelu EPS-a su bili impresivni: posle dužeg vremena, EPS je od početka godine izvezao ne tako male količine struje, a prvi kvartal ove godine završen je sa dobiti od čak 300 miliona evra. Nešto od dobrih rezultata EPS može da se pripiše izuzetno dobrim hidrološkim prilikama ove godine, za razliku od prethodne, ali je činjenica da se u proteklih godinu dana proizvodnja konsolidovala.

Između ostalog, zaustavlјena je praksa zapošlјavanja po partijskim pritiscima, pa je EPS prošlu godinu završio sa čak 900 radnika manje. Treba inače reći da je Tomašević uspeo nešto što se čini nemogućim u današnjoj Srbiji – da na njegov rad nemaju (javne) primedbe ni stručna javnost, ni vlast, ni opozicija.
Kratkim i jasnim saopštenjem Tomašević je ministarku Đedović napravio najblaže rečeno smešnom, ali to nije bio klјučni razlog za njegovu smenu. Nije tajna da je Tomašević bio kategorički protiv rasparčavanja EPS-a i državni vrh očigledno nije mogao da utiče na njegove odluke. Kap koja je prelila čašu bila je očigledno odluka prethodnog sastava Nadzornog odbora da odbaci predlog mađarske državne kompanije MVM o „zajedničkom ulaganju“ u koje je EPS trebalo da uloži čak 11 manjih hidrocentrala.

Taj predlog nije „pao s neba“, već je očigledno došao iz vrha vlasti. Tomašević je, prvo „curenjem“ tog predloga u javnost, a zatim i njegovim odbacivanjem na NO napravio neoprostiv greh prema vrhu vlasti. Tog predloga vlast se nije odrekla, a to pokazuje i prilično nevešto „vrdanje“ ministarke Đedović koja je izjavila da predlog MVM nije bio dobro predstavlјen, kao i da će konačnu odluku doneti Vlada Srbije.

Smenom Tomaševića na prvoj sednici NO, čiji članovi nisu stigli ni da se međusobno upoznaju, a kamoli da sagledaju stanje u EPS-u, pokazuje se da je priča da će transformacija EPS-a u akcionarskog društvo unaprediti poslovanje, samo mantra za naivne. Naša vlast je tim činom pokazala ne samo da će se i dalјe EPS-om rukovoditi isklјučivo po političkom nalogu, već i što je mnogo opasnije, da se priprema dalјe „rasparčavanje“ EPS-a koje treba da izvedu poslušnici, a sve pod plaštom „stručnog“ NO sa ekspertima iz Norveške.