Ponižavanje javnog sektora
Oktobarski štrajk prosvetnih radnika ogolio je činjenicu da Vlada Srbije čitav niz godina niskim platama urušava javni sektor. Prosvetari su štrajkovali zato što Vlada nije ispunila protokol iz prošle godine po kojem se obavezala da će njihove plate „izjednačiti“ sa prosečnom zaradom u Srbiji: predviđeno povećanje od 12% u januaru neće biti dovolјno da se dostigne prosečna zarada.
Pritom, u narednoj godini će prosečne zarade porasti još više od onoga što će dobiti prosvetni radnici: Vlada je odlučila da se od januara minimalac poveća za 13,4%, a rast prosečne zarade praktično prati „u stopu“ rast minimalca.
Prosvetari su još i dobro prošli, jer je iz Ministarstva finansija najavlјeno da će ostatak javnog sektora dobiti povećanje od svega 8%.
Ovakvo „potcenjivanje“ javnog sektora malim povećanjima zarada traje čitav niz godina, ali je u prethodnih nekoliko, kada je i zabeležen najveći rast minimalca, dostiglo alarmantne razmere.
Podaci govore sami za sebe: 2021. godine zarade u javnom sektoru povećane su za 5% a minimalac za 6,6%, 2022. za 7,3% a minimalac za 9,3%, 2023. za 12,5% a minimalac za 14,3%, 2024. za 10% a minimalac za 17,8%, a 2025. je najavlјeno 8% uz minimalac koji raste 13,4%.
Kada se ovi podaci kumulativno saberu, slika postaje poražavajuća: zarade u javnom sektoru su, od 2021. zaklјučno sa 2025. godinom, povećane za 50,6%, dok je minimalna zarada povećana za 78%. Drugim rečima, za pet godina minimalac je povećan za 54% više u odnosu na plate u javnom sektoru.
Koliko je ovakav odnos države prema javnom sektoru ponižavajući, možda je najbolјe (a nehotično) objasnio sam tvorac ovakvog sistema Aleksandar Vučić, rekavši u jednom od svojih nebrojenih „obraćanja“ da će minimalac od januara biti 53.600 dinara, a da će plata lekara specijaliste biti oko 120.000 dinara.
Fakultetski obrazovani kadrovi u upravi, koji tek počinju da rade, trenutno primaju oko 58.500 dinara, a od Nove godine primaće tek oko 63.000 dinara, odnosno simboličnih 10.000 iznad minimalca (pritom će čistačica sa 30 godina radnog staža imati istu platu zbog minulog rada). Ovakvim odlukama je u javnom sektoru pomoćno osoblјe bez kvalifikacija praktično izjednačeno sa medicinskim radnicima i referentima sa srednjom stručnom spremom.
Koliko je situacija alarmantna najbolјe ilustruje podatak da se čak i MMF pozabavio nedostatkom kadrova u Poreskoj upravi, pa je i najavlјena njegova „pomoć“ radi kadrovske obnove te službe. Prosečna starost zaposlenih poreznika je preko 55 godina, a trenutno nedostaje oko polovine inspektora za rad na terenu.
Posledice ovakvih mera se jasno vide u masovnom egzodusu kvalifikovanih kadrova u privatni sektor i inostranstvo i u nemogućnosti kadrovske obnove javnog sektora. Na „profesorskim“ smerovima prirodno-matematičkih fakulteta broj prijavlјenih je jednocifren, što će u ne tako dalekoj budućnosti dovesti do prave katastrofe u celom obrazovnom sistemu.
Ovakva politika Vlade prema zaposlenima u javnom sektoru nije slučajna. Povećanje minimalca generiše i rast prosečnih zarada, a to se onda slavi kao „nikad veći“ rast zarada, što je jedan od glavnih propagandnih slogana Aleksandra Vučića. Drugi razlog velikog povećanja minimalca je takođe političke prirode: vlast znatno više podržava populacija nižeg obrazovnog nivoa.
Prostora za adekvatno povećanje plata u javnom sektoru ima. Rebalans budžeta za ovu godinu iskazao je da će prihodi biti za milijardu evra veći od planiranih, ali je prioritet vlasti bio da se forsiraju brojni megalomanski projekti kao EKSPO 27, auto-putevi bez saobraćajnog opravdanja i slično. Ti projekti su, po pravilu, žestoko „preplaćeni“, jer se na njima bez tendera angažuju kompanije bliske režimu.
Sve to dovodi do formiranja jedne male, izuzetno bogate elite koja je bliska ovoj vlasti, a delom je i čini, uz propadanje klјučnih, za celo društvo bitnih sektora poput zdravstva, prosvete i uprave, kao i javnih preduzeća.
Posledice urušavanja javnog sektora biće katastrofalne na srednji i duži rok, pa je veliko pitanje kakvo će naše društvo uopšte biti za pet do deset godina ukoliko se nastavi ovim putem.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs