Poplave – patnja i ponos

Proteklih nedelja Srbiju je zadesila poplava ogromnih, neki kažu dosad nezabeleženih razmera. Reke i rečice su se izlivale stvarajući ogromna jezera, često na teritoriji gradova, gradića i sela. Veliki broj ljudi je morao biti evakuisan, što je urađeno uspešno. Ljude koji nisu hteli da se evakuišu trebalo je snabdevati hranom, vodom, sanitarijama. I to je urađeno uspešno. Nažalost, bilo je i  ljudskih žrtava.

Ova velika tragedija pokazala nam je i jednu drugu stranu našeg društva, stranu koju odavno nismo videli. Neverovatno je, i prosto dirljivo, u kojoj meri su se ispoljile saosećajnost, briga, pomoć nastradalima… jednom rečju ljudskost. Prikupljanje materijalne pomoći za nastradale i ugrožene, organizovanje evakuacije i veliki broj volontera koji su se prijavili da svojim radom pomognu u prevladavanju stihije, u meni, a verujem da nisam usamljen, izaziva osećaj ponosa. „Na muci se poznaju junaci”, kaže stara narodna izreka. Ova muka je omogućila da se i današnje generacije uvere u tačnost te izreke.

U vreme kad ovaj komentar ulazi u javnost, vrh poplavnog talasa je već prošao. Ali njegove posledice nisu. Ostaće još dugo sa nama. I uticati na naše ekonomsko stanje. Ne više kroz mulj, već kroz njegovo otklanjanje. Ne više kroz rušenje kuća, puteva i mostova, već kroz njihovo zidanje. Nezahvalno je praviti procene štete pre nego što se utvrdi šta je sve oštećeno. Zasad, o tome imamo samo grubu predstavu. Ali i ta gruba predstava govori da se ne radi o sitnim i efemernim štetama, već da se radi o krupnim i ozbiljnim štetama. Uzmimo samo kop Tamnavu, za koji se veruje da će trebati godina dana da se isuši i ponovo vrati u eksploataciju. Pored toga, hiljade kuća i proizvodnih pogona, hiljade hektara zemlje, odronjeni putevi, odneti i razrušeni mostovi.

Nastavak teksta možete pročitati u jedanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“