Poučni slučaj PKB-a
Jedan (bivši?) političar je pred kraj karijere tvrdio da je dosadio i bogu i ljudima sa pričom o tome kako je Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) recept po kome treba spasiti Srbiju. Slažem se. PKB jeste veoma poučan primer. Ali ne kao primer kome treba stremiti, već koga se treba kloniti
PKB je jedno vreme zaista funkcionisao kao uspešno preduzeće. Kako je do toga došlo? Pre nego što je postao uspešan, PKB je imao dug od više od millijardu dinara, mehanizacija nije obnavljana godinama, stočni fond se smanjivao, a radnicima su kasnile plate. Najveći dug je bio prema gradskim komunalnim preduzećima. Onda je uprava grada Beograda odlukom iz marta 2012. godine otpisala sve dugove PKB-a sa obrazloženjem da je „potpuno normalno i logično da grad, kao osnivač PKB-a, otpiše svoja potraživanja prema toj kompaniji”.
Tako je PKB postao uspešna firma u kojoj je prosečna plata iznosila 46.000 dinara. A onda se pojavio podatak da PKB ponovo ima dugove. Sada su bili još veći. Umesto milijarde, PKB je u kasnu jesen 2013. godine bio dužan deset milijardi dinara.
Kako nastaju ovako veliki dugovi? Mogu li se izbeći? Političari i neki ekonomisti vole da kažu – ovakvi problemi mogu da se reše ako na čelo nekog preduzeća dovedemo stručnjake. Kada to uradimo, ona će praviti profit, a ne gubitke. Ja mislim da je probem na potpuno drugoj strani. Činjenica da je neko stručnjak ne rešava problem lošeg poslovanja državnog preduzeća. Kada uprava zna da niko ne nadgleda njeno poslovanje, sasvim je svejedno da li je na čelu preduzeća stručnjak ili laik.
To otuda što svaku štetu, koja nastane kao posledica promašenog poslovnog poteza ili zloupotrebe, pokriva država (grad, opština) iz svog budžeta. Ako znate da nema ko da vas kazni kada napravite gubitak, nećete ni pokušavati da se ponašate odgovorno. Ništa vam ne pomaže što ste najveći stručnjak. Ogroman broj ljudi se ponaša neodgovorno kada se nađe u okolnostima u kojima ne postoji sankcija za neodgovorno ponašanje.
Nastavak teksta možete pročitati u šesnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs