Prosta računica

Dve godine od pobede naprednjaka na izborima, dobijamo novu vladu. Dakle, dve godine potrošili smo na pripreme da se počne sređivanje stanja u državi. A da se sređuje, ima na svakom koraku. Premijer Aleksandar Vučić  najavio je i obećao mnogo krupnih stvari – sređivanje haosa u javnim preduzećima, donošenje dosad odlaganih zakona o radu, stečaju, privatizaciji, povećano zapošljavanje u privatnom, a smanjeno u javnom sektoru. Stranci koji su ga svojski i neskriveno podržali u dolasku na vlast, takođe neskriveno poručuju da sad očekuju akciju. To znači da sve što je obećao – sada i ispuni.

Da li je to previše obećanja, izrečenih u euforiji i žaru pobede, ili ćemo najzad da dočekamo da se zaista nešto konkretno, važno, nepopularno ali neophodno i uradi, nezahvalno je prognozirati, jer na to pitanje u ovom trenutku odgovor nema niko. Pa ni sam Vučić. On izgleda kao da stvarno ima iskrenu želju da uradi sve ove poslove za spas Srbije od sigurne propasti, koja je čeka ako ih ne uradi, ali je pitanje kolike će mu biti mogućnosti.
Paradoksalna (donekle) jeste činjenica da on ovakvu izbornu pobedu i ovoliku popularnost nije stekao na predizbornim bajkama i praznim obećanjima da onaj čuveni poslovični med, plus mleko, samo što nam nisu potekli ulicama i da ništa ne treba da brinemo ako njega izaberemo. Naprotiv – sve vreme je obećavao neprijatne stvari i najavljivao teške poteze koje mora da preduzme.  Problem je u tome što niko, po prirodi stvari, nikad ne očekuje da se loše i neprijatne stvari odnose (i) na njega. Nego obavezno na „nekog drugog“. 
Da se hapse lopovi, to podržavaju svi osim samih lopova. Da se ukine partijsko zapošljavanje, i to podržavaju svi osim onih desetina hiljada ljudi koji nadiru u SNS, verovatnije je u potrazi za poslom, nego što im se naprasno „dopao program“. Da se otpuštaju oni koji su višak i koji ne rade u javnom sektoru, sigurno podržavaju svi  koji se tamo nisu zaposlili, pogotovu poslednjih meseci dok se govorilo da toga više neće biti. Da se smanje plate državnim činovnicima podržavaju svi osim vojske državnih činovnika koji su solidarni porez doživeli kao ličnu uvredu. Da se penzije moraju smanjiti, shvataju svi osim onih koji od tih penzija žive. Da se više ne mogu izdržavati propala preduzeća u večitom „restrukturiranju“ shvataju poreski obveznici koji taj novac daju, ali nikako nisu spremni da shvate svi oni koji u tim preduzećima godinama ne rade, a primaju platu. Da se mora promeniti  Zakon o radu ne žele da čuju oni silni zaštićeni sindikalni aktivisti kojima je zanimanje zaštita radničkih prava, doduše samo u državnom i javnom sektoru. Ima li potrebe dalje nabrajati? Predsednik Vlade mora, dakle, da „udari“ na dobar deo svojih glasača ako će da ispuni ono što je obećao.
Kome bi  sprovođenje svih obećanih reformi zaista odgovaralo? Nažalost, najmalobrojnijoj grupi u Srbiji. Onima koji žive od svoje pameti i svog rada, koji svakog jutra ustaju bez ikakve garancije i izvesnosti da će sutra zadržati posao, platu, preduzeće, mali ili malo veći biznis, onima koji su završili školu i uradili sve što je bilo do njih, ali nemaju perspektivu da će naći posao i početi da žive kao ljudi, i onima koji nisu ni u kakvim šemama, kombinacijama, prijateljskim, partijskim, rođačkim i ostalim vezama, nego se još uvek i uprkos svemu što su videli i doživljavali godinama, nadaju da će doći vreme da Srbija bude uređena zemlja, u kojoj će vladati principi poštenog života i rada.
Da li će se to i desiti, zavisi od proste računice koliko je takvih ostalo. Ako ih je  više nego ovih prvih, onda Vučić ima šansu da nešto zaista i uradi. A ako ipak pretegnu oni kojima nikakva promena ne odgovara, pa samim tim i ne shvataju da je neophodna, onda on nema šanse i zaista će brzo ostati „sam protiv svih“. To Vučić očigledno veoma dobro zna, verovatno je izračunao kako stoji stvar i možda zato (na momente vrlo patetično) ističe da je na njega samog i usamljenog palo da sredi sve račune i podvuče crtu. Ponekad izgleda kao da u tome iskreno uživa. Ostaje da sačekamo da se, kako se izrazio jedan analitičar, pokloni i počne.