Pustite REM, tražite realne stvari

U „igri bez kraja“, kako slobodno možemo nazvati puzajući „proces evropskih integracija“, naša vlast ponovo pokušava da pokaže umilno lice prema Briselu. Kao uslov da bi se, posle nekoliko odlaganja, otvorio Klaster 3 u pregovorima o priklјučenju Srbije EU, Evropska komisija je tražila da se usvoje izmene zakona kojim se regulišu mediji, izabere novi sastav Saveta REM-a i promeni Zakon o biračkom spisku.

Postupajući po „briselskoj depeši“, u Skupštini Srbije su tokom juna usvojene izmene „medijskih zakona“ koje su usaglašene sa briselskom administracijom. Vlast je takođe odustala od prvog konkursa za novi sastav REM-a koji je očigledno bio kompromitovan sa kandidatima izmišlјenih i fingiranih udruženja. Doduše, ni drugi konkurs koji je u toku neće biti ništa bolјi, jer je postupak predlaganja opet izmanipulisan kako bi se sastav saveta REM-a držao čvrsto pod kontrolom.

Uskoro će se u proceduri naći i zakon o biračkom spisku. Naša opozicija je dizala veliku buku oko problema sa biračkim spiskovima, pa je, reagujući na zahteve opozicije, i posmatračka misija OEBS-a (ODIHR) dala određene preporuke.

Ana Brnabić najavlјuje da će se formirati posebno telo koje će nadzirati birački spisak: u njegovom sastavu biće pet članova vladine većine, tri člana iz redova opozicije, a dva člana bi dale nevladine organizacije koje „posmatraju“ izbore, pa je čak navela poimenično da to mogu biti samo CRTA i CESID.

Ni od toga neće biti nikakve vajde, kao ni oko REM-a: dovolјno je što će to telo za kontrolu spiska odluke moći da donosi samo dvotrećinskom većinom – što unapred garantuje da neće biti operativno.

Problem sa biračkim spiskom je veoma složen, jer se u njemu nalazi oko milion građana koji ne žive u Srbiji. Za taj problem nema jednostavnog rešenja: sva lica koja su napustila Srbiju i dalјe imaju biračko pravo. Vlast manipuliše biračkim spiskom kod lokalnih izbora, gde se fiktivno prijavlјuju lica koja ne žive na tim adresama.

To je nebitno ukoliko se glasa za parlament ili predsednika, jer je cela Srbija jedna izborna jedinica, pa da li će neko glasati u Kovinu ili Borči, na Starom gradu ili u konzulatu u Bijelјini, potpuno je svejedno.

Međutim, bar prividno zaklinjanje režima u „evropski put“ i spremnost da se čine određeni ustupci po briselskim zahtevima, opozicija je mogla mnogo bolјe da iskoristi da je postavila dva jednostavna, a za nju veoma značajna zahteva: smanjivanje broja birališta sa preko 8.000 na 4.000-5.000, što umanjuje potrebu za angažovanjem armije od 25.000-30.000 kontrolora i uvođenje elektronske kontrole da li je lice upisano u biračkog spisak umesto „traganja po papirima“ na biračkom mestu (time se sprečava da se ubace listići za lica koja nisu prisutna na biralištu u odsustvu adekvatne kontrole).

Ti zahtevi, da su ispostavlјeni, mogli su lako da uđu u paket koji je EK servirala Vučiću. Oni su jasni, jednostavni za implementaciju i lako sprovodivi i tu Vučić ne bi mogao da odigra prlјavu igru kao što je već dva puta uradio sa REM-om, ili da zamajava opoziciju pričom o uređenju biračkog spiska.

Ostaje samo da žalimo zbog nesposobnosti opozicije i njenih raznih „stručnjaka“ koji, slobodno možemo reći, mlate praznu slamu sa bajkama o nezavisnom REM-u i neurednom biračkom spisku. REM Vučić neće dati, ma kako se formulisala procedura predlaganja kandidata, a sa biračkim spiskovima, čak i da dobije punu kontrolu, opozicija će se jednostavno ugušiti od složenosti problema i ništa neće uraditi.

Novi parlamentarni izbori će biti sigurno pre isteka zakonskog roka, a na njih će opozicija izaći bez bilo kakvog dobijenog ustupka, u uslovima koji će verovatno biti još gori nego prethodni put – dovolјno je pomenuti sasvim izvesnu mogućnost da dva kablovska kanala van kontrole vlasti do tada „okrenu ćurak“. Za to će sami biti krivi, jer su propustili i ovu priliku da predlože EK da se ti predlozi stave u paket zahteva oko Klastera 3.