Rast minimalca ili katastrofa u najavi

Vlada Srbije je, posle najave predsednika Vučića od pre nekoliko meseci, odlučila da se minimalna zarada poveća za 20,5% u dve faze: prvog oktobra i prvog januara. To je samo jedan od niza poteza koje je Vučić povukao kako bi pokušao da nekako primiri ogromno nezadovolјstvo stanovništva. Pored toga, najavio je i povećanje penzija za 12% (što i nije neka uteha, jer penzije realno padaju za 8% u odnosu na plate), kao i ograničavanje trgovinskih marži kod velikih lanaca.

U tolikom povećanju minimalca nema ekonomske logike: rast BDP-a u prvom polugodištu je 2% i ne postoji ni teoretska mogućnost da će biti veći od 2,75% do kraja godine. Da se ne bi ugrozila konkurentnost privrede, zarade bi trebalo da porastu najviše za 7,5%, odnosno za nivo rasta BPD-a uvećanog za inflaciju od 4,5%.

Rast zarada bez realnog pokrića drastično će umanjiti konkurentnost i profitabilnost privrede. To se već dogodilo prošle godine kada je prosečna zarada porasla za 14%, što je znatno više od realnih mogućnosti, pa je dobit privrede pala za 10% u odnosu na 2023. godinu (ako se uračuna inflacija, realan pad dobiti je oko 15%).

Rđavo stanje privrede pokazuje i podatak da su ukupni prihodi prošle godine porasli za samo 5,6% (dakle, jedva iznad inflacije). U takvim okolnostima nema nikakvog prostora za ovako visok rast minimalca, koji prouzrokuje i rast prosečne zarade, pošto se u Srbiji 50% plata isplaćuje u rasponu između minimalca i iznosa koji je svega 50% veći od minimalca.

Da je situacija u privredi loša pokazuju i podaci o izvršenju budžeta za prvih sedam meseci ove godine: svi iole značajni vidovi poreza beleže realni pad izuzev prihoda od poreza na zarade i doprinose, koji su jedini realno porasli za 11%, odnosno 13%, upravo koliko su porasle i zarade u odnosu na 2024. usled povećanja minimalca za 13,7% počev od 1. januara ove godine.

O opštem ekonomskom stanju najbolјe govori i podatak da je najznačajniji državni prihod, PDV, realno pao za 0,2% u odnosu na isti period prošle godine.

Veliko povećanje minimalca napraviće probleme ne samo privredi nego i državi. Izdaci za zaposlene u javnom sektoru koji su na minimalcu moraju da se povećaju za 9,4% od 1. oktobra, iako to nije predviđeno budžetom, a od januara ukupno za 20,5%.

Još je nezgodnija situacija u prosveti, gde je posle štrajka obećano da će zarada profesora u školama pratiti rast prosečne plate, što znači da će država naredne godine morati da izdvoji za plate 20% više i pored dva vanredna povećanja plata, u martu i oktobru.

Povećanje minimalca od 20,5%, uz značajno manji rast plata u javnom sektoru, nastavak je pogubne prakse po kojoj su od 2021. do 2025. plate u javnom sektoru porasle za 50,6%, dok je minimalac porastao za 81,3%. Time su u potpunosti obesmišlјeni platni razredi (koji na papiru postoje), pa zaposleni sa visokom spremom u potpunosti gube motivaciju da rade u javnom sektoru.

Za to je dobra ilustracija stanje u prosveti. Pre 12 godina odnos najviše i najniže plate bio je 3:1, dok će sada pasti na 1,75:1; drugim rečima, plata profesora srednje škole sa fakultetom neće biti ni dva puta veća od plate higijeničara sa osnovnom školom.

Veliko povećanje minimalca ove godine je politički čin očajnika. Predsednik Vučić svakako je svestan negativnih posledica te mere, mada je skoro sigurno da u ovim trenucima niko iz struktura vlasti ne želi da mu se suprotstavi, dodatno mu objašnjavajući sve probleme koje će to izazvati.

Pored dalјeg urušavanja javnog sektora, vlast će morati da se suoči i sa ogromnim problemima u celokupnoj privredi: preterano povećanje zarada može dovesti do velikih otpuštanja radnika i zatvaranja preduzeća.